Нова искра

— 250 —

Онај „статут", чија суттина нијо могла задовољити немачке грађано, који су тражилИ нарочите привилегије и сва права слободних краљевских вароши у Угарској, био је једна врста ограничопе општинске автономије, какву су доциије уживале сво веће граничарске вароши. Немачка варогп нити је имала нраво непосредног избора кмета, нитн нраво мача (Јиз ^1а(Ш) с којим је било скопчано суђење у тешким криминалним делима, нити право одрођивања варошког буџета. И остало повластице, које је добила, нису било Бог зна какво, да је могла рачунати, да ће отуда имати какве материјалне користи. Може се мислити, колико су немачки грађани били задовол>ни са новим „регулисањем Београдске општинске управе", кад им Дворска Већа не дадоше да подижу ни варошку кречану ни варошку цигљану. Обоћање, да ће им се доцније признати тражене привилегије и да ће тек после консолидовања нолитичког стања добити ширу автономију, као да нису бог зна колико ценили, јер наилазимо у протоколима сваки час на представке и жалбе општине и појединих грађана, из којих нровирује незадовољство са новим статутом и жеља да се иоједине одредбе у њему измене и ноправе. 6 ) Што се у царској резолуцији грађанима немачке вароши даје уверење, да ћо бити одвојени од срнских стаиовника и да се у иемачкој вароши пе сме населити нико ко није Немац католичке вероисповести, не може се сматрати као каква бенефиција, кад се зна да јо ова одредба потпуно одговарала принципима саме владе.') Право, по коме је немачка варош могла имати свој нарочити барјак и свој нарочити варошки грб, и ако се у оно доба још више уважавало но данас, нити је држави наносило какву пггету, нити вароши доносило какву материјалну корист. Поред свега тога изгледа да јо Немцима Београђанима ова повластица ипак годила, јер видимо, како овом питању поклањају велику пажњу и како живо настојавају да се оно што про реши. °) 1736. 1 'од. јуда месеца (нол ЕхреЛ. № 812.) моле »а11ег ип(.егЉаш^з! {и88Га11еп<1е Виг<;'егте181;ег, Ка4ћ ип<1 ^езатМе ВО^^егсћаЛ (1ег 1еи(асћеп 81;а(11 Ве11§га<1* дара да испуни своју задожену реч и да им нризна обећанс привидегије; како би се једном осећади као сдободни грађани и како би се једном осдободиди војног заита, који им смета у њихову наиретку. Они не жеде ништа друго, него да им се да организадија, какву имају Будим, Пешта, Стони Веоград, Сегедин и остаде вароши у Угарској, које су такође биде под Турдима, да су осдобођене и уживају сва драва сдободних краљевских градова. У овој модби, у којој становниди немачке вароши подносе дару 18 тачака, ко.је садрже све њихове жеље, најбоље се огдеда дезадовољстио са статутом од год. 1724. и чежња за дотдуном мунидидалном автономијом. Разуме се, да је и ова модба остада нерешена и ако су неке тачке из ње узимаде у вретрес. Ратно стање, које је на скоро настудидо и које се свршидо 1737. са бегством немачкнх становника, осујетидо је сваки даљи рад во овоме витању. 7 ) И ако је срнској варовги, која је од немачке сасвим одвојена, нризнато нраво да може држати своје нарочите варошке касадннде и механе, да може наддаћивати кантарину и остаде таксе, то се све ове довдастиде цдак не могу сматрати као некакве бенеФнције, иего само као устудди, који јој се чине ради »конФормитета« са немачком вароши. Иемачки грађаии треба увек да имају на уму пајвишу жељу Њег. Ведичанства: ,(1аз Ве1?га(1 а1з (1ет аиззегв^еп Оген20г1 ши1 Уогтаиег (1ег ^апгеп Сћп81епће1(; аПегеп (1Је с1еи(8сће МаИоп (Ие рг1пе1ра1з(е 4ат диоа(1 ас11пШет ^иат питегит ает тивзе.« Н. К. К. В.е§;. 1724. 108. Ехр. и 239. 11е&.

Принц Александар Биртомбершки поднео јо 28. августа 1724. Дворском Ратном (Јавету два нроЈекта новог варошког грба. 8 ) У првом нројекту биле су у грбу три турске џамије, над којима је лобдоо царски орао, са натписом: 8и1» игађга а1агит киагит. Око грба био је овај натпис: Сгго88-Јп81$1 4ег 81;а<11 Ве1§та(1 1п 8ег1)1еп 1721. Овај грб био је у употреби још од опога доба, када се Београдска немачка општнна 1721. год. први пут конститујисала. Она је се служила овим грбом без одобрења владаочева све до 1725. године. У другом пројекту (за који се у извештају Администрације каже да је божем уиотребљаван још за време Римљана) био је у грбу римски легионар и покрај њега с десно стране коњ а с леве бик. Натпис у овом иројекту гласио је: Таигипит. Дворски Ратни Оавез, коме со Фантастичност овога нројекта из римског доба није могла доиасти и коме се и иначе досадашњи грб чињаше добар, решио је 9. маја 1725. да се иемачкој вароши у Београду донусти унотреба досадашњег грба са џамијама и орлом, али да натпис на грбу има од сада да гласи овако: АЊа Стгаеса госирега1;а аппо 1717.®). Овај варошки грб остао је у употреби све до краја царске владавине. Какав је био варошкп барјак и којом је приликом ношен, о томе се из акта не може дознати ништа. 0 унутарњем раду ове општине слабо се можо шта сазнати, јер се о њему у званичној преписци во.јних и камералних власти ништа не јавља, изузевши случајеве у којима се говорн о честим сукобима између општннске власти и камералних чиновника и о парницама између грађана и католичких калуђера, који својом грабљивошћу постадоше досадни чак и католицима у Београду. Сем тога треба имати на уму да .је онштинског архива и општинских протокола нестало за време рата 1789. У ратној и у камералној архиви их нема. Али јо свакако и ово, што знамо, довољно да можемо имати колико толико верну слику општинске уираве у немачко.ј вароши. Сриска нарош (Вашп-81;а(Н) имала је сличну автономију као и немачка варош. И она јо стајала нод надзором власти, али се ова није толико бринула о српским грађанима колико о немачким. 8 ) Н. К. 11. 1725. маја, Р. Ехр. 145. Извештај нринца Александра о извршеној организацији немачке нароши и о новом грбу. 9 ) 0 овим иројектима као и о решењу Дворског Ратн. Савета има у архиву одширна нрениска. Види: Н. К. В,. 1725. маја Р. В. I*'. 118. А1Ђа Огаеса звао се Београд у средњем веку, нарочито у званичним актима. Таигипиш је римски назив Земуна, а 8т$Мипшд Београда. Што се у другом дројекту, који дије усвојен, ногрешно помиње Таигипит место 8тд'н1ипит додази од грешке која се у неке књиге и планове из онога доба увукда, да је чак и учени свет дуго мислио да је Таигипит бндо име Београду, а бт^т(1штт име Земуну.