Нова искра

— 251 —

Зато со и не зна много о њој сом Факта, да је и она имала свога старешину или градског судију (81ас1{,Г1сћ"кег о(1ог Кпех) и да је он са норотницима (6ге8с1шогопе) био надложан за ситније грађанско спорове и за мања кривична дела. 10 ). Овог градског судију бирала је градска општина, што се види из акта којим Админист|>ација 1724. год. потврђује као градског судију Аврама ЂуриАа, који је добио већину од 76 гласова. Али сем тога имали су грађани сриско вароши, који су били већином трговци, и свога трговачког судију. коме су се обраћали у споровима грађанско-трговачким и који јо уједно водио бригу о трговачком еснаФу, ко.ји је у српској вароши био на основу еснаФске уредбо. Ову еснаФСку уредбу, која је врло значајна за тадашње прилике у српском трговачком свету, препоручио је са своје стране предсодник Администрацпје принц Александар Виртембершки 1725. године и она је нашла потврду цареву после иријема велико денутације српских трговаца која му је поднола молбу о томе и у којој су билп као чланови ови виђени Веоградски грађани: Максим Хаџи - Петровић, Адам Вранковић, Новак Петровић, Ото.јко Јоиановнћ, ОтоФан Радивојевић, Михаило Јова-

новић, Радосав Оимоновић, Максич Петровић, Риста Нотроввћ, Радован Радовановић, Петар Вуковић, Никола Томић и Отојан Вуковић."). Орпским трговцима било је допупггоно увозити и нродавати сво маиуФактурне и индустријске нроизводе како Истока тако и Запада; могли су уносити робу из Турске, Аустрије и Немачке. У својој, српској вароши, једини су они имали ирава још продавати робу по селима п годишњим панађурима. Ко не прппада овом еснаФу а тргује помонутом робом, има се сматрати за кријумчара. Његова со роба имала продати и један део припасти православној цркви Архангела Михаила, други еснаФСКој каси, трећи Администрацији. За ситније спорове обраћали су се своме судији (КаићпапивпсМег) а за крупнијо Администрацији. 0 овој уредби, која .је, олободно со може рећи, Орбима трговцима више вреднла него Немцима цео њихов „варошки статут," говорићемо опширније кад со доцније буде повела реч о трговинским и саобраћајним нриликама у Београду. За сада је и оволико доста, да се може оценити положај Срба грађана у Веограду и д ) се може сазнати каква је била организација њихове онштинске и варошке унраве. ( пагтајнпп <тј

-ЧгЈ Диетићи \ (ПЕСМЕ У Ј1РОЗН. ПРИЧИЦЕ, ИМПРЕСИ«ЈЕ)

Место одговора Нисте ви мени ништа ново казали. Још онај ваш, неочекивани, ноздрав у сумраку, из кута, тако ми је јасно показао задовољство човека, који је мету стигао и радост вашу што на моме лицу видите изненађење. Да, осотила сам ја то! Па ваше остале сусрете са мном, прво намерне и радосне, а после неме и хладне, као и капљице кише, која је лила, све сам разумела. Управо уочих их — толико само! а нисам више ништа мислила; о њима бар не. — У носледњем момеиту, кад сте требали отићп, ја се прибрах, схватих да сам вам у неколико учинила неправду и покушах да се срдачно опростим с вама. Ррчевит, готово крвнички стисак руке ваше казао ми је јасно онда све ово што ови редови говоре. 10 ) Н. К. К. Ке^. 1724. Еећгиаг .V; 168. Ехр. ипс! 2-39. К. »...ТЈпс! о1> тг зсћоп 1'егпега ДегозеЉвп \уеИегеп §иеМтапип§ \уе§еп <1ег (1апшИдеи ВаШп (Вегћеп) 8кШ т с1ете 1>еу(;геиеп, Јазз сИезе §апг аћ&е8ош1ег(;еп уоп с1ег Теи18с11еп 84асИ 111 с1уШђи8 Лигсћ е1пеп 8ШНпеШег ипс1 ујег ЂаШмегшагнИе уег\уа1(;е1;, 1Јп1егћа1(;ип§ 8о1сћеп Ма§1з(;1'а(;8 ипс! аи<1егег З^аизћесИеп^еп аћег §1е1сће ћепеГкиа \\ т 1е с1ег Теи(;8сћеп 84аи, а1з 1т 81аизсћеп — 8сћепкћаиз, Е1е18сћћапкћ, 8(;апс1§е1а, ЕПеп, Оешсћ!. ип<1 уЈ81ег-аисћ Ме (;2еп ип<3 ЛУаа^еШ гиг Вез(;ге1(;(;ипЈ» Јепеп ^ететеп 8ииаи8§аћеп уегу\аШЈ*е(; -дгегЈеп тб§еп зо \уоПеп «чг (1осћ а11 (Незез...,* и т. д. (Из највише резолуди.је дара Карла VI.).

И сад треба да вам кажем узрок. Чему? Налазите да онда, први пут кад смо се видоли,ја бејах друкча. Пажња, с којом сам вас слушала тада, учинила је, волите, да вашо жеље смело продру у тамну будућност. — Далеко сто отишли, пријатељу, види се, иначо би у нрвим данима назрели пешто, што ћо моне запленити. Знато ли како јо то кад је човекова душа пуна драгих успомена а срце је вољно да се њима бави? Онда со очи затварају за све што имају пред собом и живи се у сећању. а ) Царска конФИрмадија еснафске уредбе Срба тргонада надази се у Ратном Архиву у акту од авг. мес. 1725. скупа са преноруком дринца Александра. Ову је коиФирмацију први штамнао др. Драг. М. ПавловиК у свом доменутом делу: Аустријска владавина у Северној Србији и т. д.« У њој се казује како су Срби и грађанн Београдске сриске вароши (Ка1218сће КаиО ип(1 Напс1е181еи(;ће 111 с1ег 80§еиаип(;еп КаЈгеп о<1ег 8апз (;аи 111 Ве1{*гас1) иоднели Царском Величанству молбу да им се одобри еснаФска уредба, номин.е нмена дотичних трговаца, који су лично дредали молбу и завршу.је, како је Њ. Ц. Неличанство за сходно нашло: »сНезе гибаттеп^евеШе АгИсп! аисћ аПез ипс1 је(1еа, \уаа 111 ЛепзеЊеп еп(.ћа1(;еп ће^пДеп аеуп тад уог^ПИ^, \уег1ћ ип<1 аи^еиећт ги ћа11еп, 1исћ(; -»-епЈгег КгаСС ХЈпзегег Кау8ег1. ип(1 Кбшр;1. (јеимк, шшегеи Ргт1е&1еп е1п2иуег1е1ћеи ип(1 ет8сћге1ћеп ги 1аз8еп, 8о1сће ап7.ипећтеп, ги ћИИ§еи иш1 е1112и8е(;2сп, аисћ уог а11е, оћћете1с1е1;е КаЈгхзсће т <Јег 8аиз (;аи КаиИ'8 ипс1 Нап(1е181еи(;ће а11е Дегеп Касћкоттеп иис! Жасћ1'о1]»ег тН јттег \уећгеп(1ет Уа1ог дпапНуИ ги сопрапмгеп.*