Нова искра

— 266 —

гова чулноет нијо онако јако оболежена као код Катула и Проперца; она је увек умерена, више елучајна и у Тибулово доба можда пије нн имала ничега сенеуалног у себи. Онда сасвим обична љубавна чежн.а, сада већ изазива у нама сенсуално раеположење. Даље код Тибула видпмо сталну чежњу за слободним пољским животом, за повученом љубављу и за тихом, домаћом срећом. Дела његова поезија је чсжња и жаљење. Ои увек чозие за евојим идоалом, а никад га не иостиже; кад види да су му наде разорене, он жали за оним што је изгубио. Ово св 1 дајо пеку особиту драж његовим иесмама: оно но изазивају у нама јаке и бурне емоције, напротив оне нас увек остављају у некоме тихом и задовољнои расположењу. Његове песмо дакле долазе у лирику мирног расположења: њих је песник писао тек погато еу му се осећања сталожила и умирила. Поменули смо да је Тибул поглавито лирски песник, па ипак у његовим песмама има често и епског елемента: он пева не само о својим осећањима, него често прича и читаво догађаје из свога живота. Стил Тибулов у главноме носи на себи отиске иесникова карактера. Тако он је наиван, нежан, фин и лак; језик је просг, а сгихови теку глатко и хармонички. Тибул пева о разним предметима. Пева о иријатољству, о випу, о етароме срећном времену, о неверству драго, о подземноме свету, о љубавним жељама и љубавним патњама својнм. Најважиији пак предмет његових посама, то јо љубав. Тибул је пееник љубави. Тако и он самога есбо сматра: „љубавници, којо драга презиро, нок мене за савет питају: свима су врата нагаа отворона." Он пова о евојој љубави нрема Дслији, према Немезп и прома Глицери. Најнежнијо и најискронијо је волео Долију, зато ми и миелимо да се овде задржимо једиио на циклуеу песама о Делији. Тај је циклус, у осталом, довољан па да ее јасно види какав .је био Тибул као љубавни-лирски песник. * * * Делији су посвећоне — прва, друга, трећа, пета п шоста песма из I Књиге. По џсториском реду, како су постале и како се љубав према Делији развијала, ових пет иесама треба да иду овако: прва, троћа, друга, шеета и пета. Пееник као да им је намерно пореметио ред. Делија (право име Планија) јо једна од распуепица римских, али ипак ие — обична јавна женска (тегеМх). Н>у је Тибул заволео и ради ње он се одричо свако ратне елаве: «3а тебе је, Месала, да на суву и на мору ратујеш, да ге огаџбина слави са твојих победа. Ја сам везан оковима лепе девојке и ја као вратар стојим пред затвореном капијом. Не чезнем за славом, Делија моја, нека сам с тобом само, па ма ме звали слабим и млитавим. Да ми је да те гледам, кад ми се приближи последњи час и да те, умирући, држим малаксалом руком. Плакаћеш и, док у ватри лежим на самртној постељи, ти ћеш ме љубити. Плакаћеш, јер нису гвоје груди гвожђем оковане, нити је твоје нежно срце од камена.* Делија се ннје показала ноосетљива прома њему, него је на љубав љубављу одговорила. Док је лежао болестан у Коркири, теши га бар номисао да је вољен и да со Делија за њега боговима моли. Ипак он се боји неверства:

\ „Али молим то да останош иевнна, и брижљива ти стара мати пека будо увек чувар твоје евете невиности. Она ће нричо да ти нрича и да нреде при свећи, а ти ћош, озбиљним иоеловима забављена, да радиш, док те сан не свлада. Тада кад 0'их ти изненада и тајно догаао, чинило би ти ее као да сам са неба нослан. Тад бн ми ти, опако расплетепа и босопога, па сусрет потрчала. За ово се молим. 0 да је, да ми тако сјајап дан бела Аурора на својим ружичаетим коњима донесо!" Али песниково расположење не потраја за дуго, јер со његова Делија уекоро удала за другог. Од сад су му врата ка драгој Делији затвореиа и ои тражи лека у вину: »Дај ми вина, јер хоћу њиме да свладам боле своје; нека се мртвим сном склопе изнурене очи: и нек нико пијанога не дира, догод спава несретна љубав. Јер моју драгу стражари чувају и чврстом се бравом затвара јака капија.« Међу тим Делија, и ако је удата, јога непрестано воли Тибула, и он је јога увек пун наде. Њему излази прод очп срећа ко.ја би га у браку чекала: »Ја бих, само кад бих тебе имао, на усамљеном брегу стоку чувао, и догод бих био у твоме нежном загрљају, мени би сладак сан био и на тврдој земљи. Шта вреди спавати на Тирској раскошној постељи, кад љубави нема и кад ноћ у плачу прође. Јер ни перје, ни шарен узглавник, ни жубор тихог потока не може сна да донесе.« За кратко јо времо трајало падање несниково и он убрзо сазна да Делија, има јога једнога трећег љубгшника. У целој гаестој песми види се колобање између јога мало заостале наде и очајања. Тибул час осуђујо Делију и час јо пун злобо према њој, а час јо опет гатеди ц ирагата јој. Само он то не ради толико због ње, колико због њене старе матере, коју он тако воли и која је толико игала на руку његовој љубави. Како су нежни ови стихови којима се он њој обраћа: ,Живи ми дуго, слатка старице, — како бих ја радо, само кад би било могуће, своје рођене године са тобом поделио! Тебе и твоју кћер због тебе ћу увек волети: ма шта она радила, ипак је она твоја крв. Учи је да буде поштена, и ако јој коса није пантљикама увезана, и ако јој дуга хаљина до ногу не пада; а мени је зла судбина, да ни једну другу не могу хвалити, а да ми она пред очи не изађе. 8 На послетку дође и Тибуловој љубави крај и он сасвим раскида с Делијом. Не могући још сасвим да угуши у себи љубав према њој, он врло дирљиво износи гата је све очекивао од ње и гата је за њу чинио: «Ја сам те, кад си од тешке болести изнемогла лежала, својим заветима огргао; ја сам око гебе чистим сумпором кадио, док је врачара магиску песму певала. Сам се бринух, да ги тешки снови не шкоде, багдајући три пут свето брашно на жртвеник: сам ја, с повезом на глави и са развезаном туником, учинио сам у мирној ноћи девет завета богињи Тривији. Све сам то ја урадио, а сад други ужива у љубави, и он срећник користи сс мојим молбама. А ја безумник замишљах себи, кад ти оздравиш, срећан живот, — но прогив божје воље. Ја као обрађујем земљу, а моја ми Делија као чуварка плодова помаже, кад их врело сунце хоће да спржи; или ће ми чуваги котарице пуне грожђа и бео од пене муст хитром ногом гњечити; навићи ће да пребројава стоку, и да се брбљави синчић слуге игра на њеном крилу. Она ће знати земљорадничкоме богу да принесе на жртву грозд ради винове лозе, класје ради пољских усева и даћу зарад стада. Она ће да