Нова искра

276 —

осталих раеа. Тако је и еа утицајем Рихарда Вагнера. Често се врло криво схвати, рече ли се за млађе уметнике, да стоје под утицајем његових ре®ормних идеја у уметности, да су „Вагнеровци". Да се уђе у суштину тих идеја и у суштину саме уметности, видело би се да је уметност у основи својој најчиети.ја и најснажнија само ако иде правцем који је он окарактерисао. Тај правац није његова нова мисао, оп ее указује у правој уметности од њених почетака. То је слободна уметност, чији су елементи кристализовани из народног духа и творачке снаге уметникове. 2. Проучавајући Вагнерову философију и његову теорију уметности, а нарочито ако у исто доба стојимо под утиском његових уметничких творевина, неће нам, мислим, бити тегако опазити известан нодостатак критицизма у оном делу литерарног рада, где се Вагнер истиче као мислилац. Лако се да опазити често директно изненадљива супротица међу коемополитством његових естетско -Философских назора и чистим нацијонализмом његове уметности, нацијоиализмом какав можда ни Вагнер но би хтео исиоведити. А ваља ми одмах нагласити да његова уметност чиии много уверљивији утисак но његова филосоФија, у којој је очевидна, већ више пута констатоваиа и утврђона, његова привржеиост Шопеихауеру, уз приметан утицај идејалиетичких мислилаца. Међутим међу Вагнеровом философијом и његовом уметношћу има, поред свега тога, тесне и јаке везе, и ФилосоФија његова имала је недомашно јак утицај на његов стваралачки таленат. Вагнерово схкатање трагике, сентиментално приказивање богова и јуннка, иееимиетичко појимање свесвета, његово тражење и налажење(?) „искупљења", свршотак с „ПарсиФалом", где Вагнер као уметник уступа, све то налази свој основпи разлог у Вагперовој философској теорији. Велики уметиици, а Вагнер беше ваиетину један од највећих духова не еамо XIX века већ и у оиће, разумеју тачно своје доба; и он га је разумео. Размахнути демократизам, па комунизам, не само да га присваја и чини га прогнаником из Париза по Фебруарској револуцији, него му те идеје прелазе у крв, и он се у Дрезди пење на барикаде, да иосвети своје идејале, којима ће још дуго бити веран, пренесав се у нови свој идејализам који ће неустрашно проповедати и водити, како сам каже, нов тридесетогодигањи рат, док на крају но изађе као победилац. Не толико својим философским радом, него, како већ рекох, евојом грандијозном уметношћу. Међу најсјајније културне борбе, које знамо, рачунаће се зацело и ова за Вагнерове принципе уметности. Ну сав успех, или бар највећи део тога, разјаснићемо баш тим новим идејама, тим демократизмом прогалога вока, који је отворио силне изворе новој снази за полет људскога духа. Поеле еротичког идејализма, Бајроиовског и Гетеовског титанизма, чим се сјајно завргаује ХУШ. вок, прелази и уметност, преко ромаптике, која се јавља као реакција на велике догађаје у почетку XIX века, у пучанство; постаје демократска, тражи и наслања се на елементе народне, и спрема силе за велику перијоду, у којој ће се развити пацијонализам у уметноети. Немци ће и ту да истакну прво име; то је Карл Марија Вебер. У Веберову „Вилењаку" видите и осећате оио дубоко чуство и онај дојмљиви немачки СгетиИг, гато струји

гсроз сву ту музику, проткану криста^ним елементима њихова УоШзНеЛа, а то нам даје назирати, да није далеко час кад ће се родити велика уметност која ће с пуиом снагом да со разлије гаироким коритом стварачке моћи пука, великог и симпатичног номачког Уо1к-а. Та велика уметност има да буде доло Рихарда Вагнера. Ако не познајете „Вилењака", нећете се моћи потпуно удубити у сву силу Вагнорова уметничког талента. А тим гато Вагнер бира пут, који је Вебер као стазу назначио, пут који ће он мучно али успешио начинити гаироким и поуздапим ка здравици духа народног, тиме ее објагањава и онај велики, па назовимо га одмах и благотворни, утицај који је Вагнор чинио и чини на уметнике и уметност негерманских раеа. Прекидајући, да не речем унигатујући, с једне етране бледожуту уметност романтичара, преФињену и без погодаба за живот, кидајући с друге стране са традицијама извегатале и скроз неприродие дотадање музикалне драме, полази Вагнерова уметност новим смеровима, повлачећи собом и остали уметнички свет, који је могао да схвати ново доба, објавл,ено зачетцима модерне Философије, политике, литературе. 3. Од великих музичких уметника, који не припадају немачком народу, имају у XX веку нарочито тројица, који не само да су сваки за себе потпуно изразито индивидуалности, него чији је одногаај према Вагнеру нарочито интересантан, и ко.ји нам приказују обрт гато настаје у уметности према новим философским и естетским поставкама. То су: Сметана, Чајковски и Верди. Нас овде јога нарочито занима утицај Вагнерових уметничких дела на њихов нацијоиализам, а разуме се и е обзиром на Формалиу, техничку страну њихових творевина, на њихово схватање модерне музикалне драме. Оваки од те тројице унео је у уметност, поред свога индивидуалнога, јога оно гато је најтипичпије и гато највигае карактеригае уметнички емисао онога народа из којега је поникао. Природно је, потом, да сваки од њих ствара у своме народу гаколу и даје народној уметности известаи правац. Код Смотапе је то најприметљивије. У Чајковскога и Вердија то се можда толико не опажа, али је у сугатини тако и покугааћу да то докажем. Спомеиуо сам правац који се огледа у раду ових уметиика, па лако ће се наћи моменат, где се они међусобио готово дијаметрално разилазе, ииак се хоће овде да нагласи да је претежан део њихова рада, посматрајући га с једиог утврђеног етановигата, био не само у складу, него иод директиим утицајем велике роФорме Рихарда Вагнера. И у томе је благодат сутицаја. Али одмах ваља да се наглаеи да тај утицај великога реФорматора не задире у основе њихове уметности, нити он дотиче елементе који еу суштина њихова интелекта. И у томе је волики смисао васколиког њихова рада. То елементе видим у духу онога народа, из којега је уметник постао, и из којег се духа кристализује и његова инвенција. А у томе, гато рекох, изражена су ако, хоћете, већ два основна иринципа Тонове естетске ФилосоФије. 4. Најсамосвојнији је од њих, чини ми се, а бићо да је ово мигаљење тачно: Сметана. Индивидуална снага