Нова искра

— 302 —

битнога живоаиса у толико еу драгоценији, у колико их је у остадим дркваиа теже наћи. У Отуденици се налази елика, које су доцније „освежаване". То је, свакако, знак, да су старијега порекла од осталих што постадоше у доба тога „освежавања". Градац и Ариље ноказују живопис, по стилу различап од живописа у Раваници, Манасији и Еаленићу, за који се са доста вероватноће може рећи, да припада ХУ веку. Највећи пак део живописа води порекло из доба познијих рестаурација, из XVI и XVII века. То је све, гато би се у најопштијим цртама могло рећи о датуму живописа наших манастирских цркава. Ради ближега одређивања времена било би веома корисно испитати и доње живописе у оним црквама, где се распознају по два слоја живописа .један испод другога. Хисторија поједимих маиастирских цркава ц богослужења онога доба, из кога је живопис, као и палеограФске особине натписа знатно би доиринеле поузданом утврђењу датума појединих слика. Како све ове ствари, тако потребне ради претходнога оријентовања, нису у нас још разрађене, то се један испитивалац српских старина не би имао ограничити само на чисто уметничку страну сноменика, већ би морао обим својих студија далеко изван тога размаћи и обухватити ствари тако многоструке и тако нроблематичпе. ИконограФија наших манастирских цркава нема да покаже никаквих елемената, који би били туђи иконограФији осталих цркава па Балканскоме Полуострву. Цркве на Атосу ноказују у томе погледу нотпуних паралела. Ове и наше цркве сличне су и у томе, што им живопис махом припада XVI веку. У овоме столећу јавља се и у уметности Атоса нека врста накнлднога расцвета, као што се и у нашој домовини на свима странама осећа врење и жив покрет, па и у црквеној уметности. Пробуђена национална свест отима маха и тражи одушке на свима пољима. Цркве се махом нреправљају и покривају живописом. Оне постају прибежигате побожности и просвете. На жалост, хисторија овога века, у колико се тиче нагаих крајева, јога је доста тамна. Ну ако је судити по подвизима, који су за цркве учињени, морала је свест народна у то доба бити на достојној висини. Не би човек рекао, е су сва лепа предузећа тога времева узимали на се потлачени, којима је снага сломљена и одузета свака могућност нриватне иницијативе, већ људи пуни иолета и пуни живота. То је робље којо смело подиже главу и тражи себи ваздуха и светлости. XVII век не би се, у овоме погледу, могао издвојити од XVI. Ну нри крају седамнаестога века имале су цркве да преживе једну тешку ипвазију. Тада је много олтара запустело, а многи се домови Божји претворигае у ругаевине. Оно мало времена гато бегае намењено светим храмовима, да се ионове и пропоје у славу Божју, остаде као светао тренутак пробуђоне свести народне, полета народнога па свима пољима. Кратки помени о нашим манастирима говоре најречитије о важности ових векова за цркву и њен развитак.*) Студеница, задужбина Немањина. Године 1581. нисан је у њој једлн минеј, а 1591. скована је у њој једна кадионица. Године 1689. страдала је јако. Год. 1696. (?) пренето је тело Св. Краља од Црне Реке, где је било склоњено, у Студеницу. Год. 1790. била је поново плењена и запаљена, а игуман њен у Новоме Па*) На осноку Заииса а Натииса од Љ. Стојановнћа овде се чини један скроман нокушај хисторије иаших манастира. 0 Жичи ће бити оннгириијега говора на другом месту.

зару заточен. Тада је Св. Краљ иренет иреко Дунава, а враћен је онет 1792. Год. 1805. опет је нонаљена од Турака, а Ов. Краљ пренет у Враћевшницу. Год. 1839. враћен је Св. Краљ у Студеиицу, из Каленића, где је 1875. био донет из Фенека (у који је био пренет 1818. године). Градац, задужбина краљице Јелене, жене Уроша Храпавога. Год. 1559. нађен је сасвим откривен и са само једним свештеником, па је нокривен оловом. Раваница, задужбина кнеза Лазара, 1399. билаје нопаљона; 1436. разори Мурат Раваницу. Год. 1572. било је у њој братства, које је те године изишло било у Ћуприју пред једно изасланство гато је путовало у Цариград. По причању овога братства: било их је тада у свима српским манастирима око 300 монаха. Године 1690. преселигае се калуђери са Арсенијем Чарпојевићем у Угарску, јер 1688. беше већ онустела. Године 1718. обновљена је црква, а 1721. год. подигнута је припрата. Манасија (манастир Ресава), задужбипа деспота Стевана Лазаревића Високог. Год. 1456. (зц*д) била је нопаљена, па је вероватно остала нуста све до 18. века. Год. 1718. спомиње се један пострижник манастира Ресаве. Год. 1735. обновљена је, а 1736. је у њој једна књига преписивана. У год. 1806. и 1810. маиастир је рестаурован. Љубостиња, задужбина кнегиње Милице, Лазареве жене. Вероватно женски манастир. Око год. 1428. писано је једно јеванђеље у њој, а 1581. писана је једна црквена књига. Год. 1673. вратио се у њу неки Јоаникије („у свој манастир"). ВраКевшница, задужбина челника Радича Поступовића (у доба деспота Ђурђа), подигнута 1431. (зцлд). Год. 1579. писана је у њој једна црквена књига. Године 1618. такође. Око 1682., кад султан „повојева на Беч", запустола је. Год. 1737., у дане Карла VI., живоиисана. Год. 1820. поправљана. Никоље (у Овчарско-Кабларској клисури). Год 1489. (зцчз) писана је једна књига за њ, као и год. 1534. Год. 1587 (?) живонисано. Године 1616. и 1618. иисане су књиге у њему. Од год. 1613. сачуван је манастирски печат. Год. 1637. живонисано. Год. 1671. походио га патријарх Максим, а 1683. патријарх Арсеније. Год. 1811. покривено је. Јовање. Год. 1563., 1566., 1571., 1574. писане књиго у њому. Преображење. Год. 1579. писана у њему књига. Обновљено год. 1811. Ваведење (на улазу у Овчарско-Кабларску клисуру). Год. 1644. писана су у њему аностолска дела. Исте године „вторицеју от првоваздвиженија" поновљено и иокривено гаиндром. Благовештење (у Овчарско-Кабларској клисури) живописано 1632. (или 1635.), а рестауровано 1602. (зр|). Ариље, задужбина краља Драгутина. У њему је сахрањен син Драгутинов, Урогаица. У XVII веку вероватно радило. Год. 1723. поуздано је црква радила. Благовештење (код Страгара). По једној белегаци с краја XVIII века, калуђери из Студенице беху пребегли у Враћевганицу, одакле су иодигли Благовогатење и Вољавчу. Год. 1725., 1730., 1732., 1735. писане књиге за њ. Год. 1791. нађено је пусто. Год. 1819. поново нокривено. КалениК, по свој прилици задужбина деспота Стевана Високог. Год. 1759. прилажо се једна књига цр-