Нова искра

— 803 —

кви. Год. 1766. обновљен и препокривен. Год. 1828. реетаурован. Долац, обновљен за време деснота Ђурђа (1441. до 1451.). Коиорин, по свој нрилици задужбина деспота Стевана Високог. У XV и XVI веку имао је братства, а вероватно и у XVII. Прокуиље. Год. 1674. спомиње се манастир Прокупље. Год. 1734. почело се понављати. Вољавча, према једноме запису од 1791. годипе, иодигнута 1554. год., а год. 1791. проширена и поцрављепа, пошто је 1759. сва била изгорела. У избору композиција све се цркве мање више слнжу. Ну и ако се скоро свагда могу у њихову живопису набројити исте сцене, ипак распоред ових сцена није код свих један исти. Олтарска апсида чини у овоме изузетак. Она код скоро свих цркава показује исти мотив. У свези са светом тајном, која се на часној трпези врши, илустровано је овде П-ричешКе Аиостола. У средини слике стоји Исус Христос норед трпезо, покривене једним раскошно искићеним нокровом, а пад њом се обично диже један балдахин. На трпези стоје чаша., путири, пож, суд са освећеним хлебом и т. д. Христос је два нута представљен: окренут на лово даје он хлеба апостолина, окренут десно запаја их вином. Апостоли су распоређени по шест лево и десно. Христос предаје свету тајну само једноме од њих (онај лево је Петар, онај десно Јован), а остали се у свечаној процесији, у којој обично суделују и анђели са рипидама и светњацима, приближују с лева и с десна Христу, да приме прнчешће. Уочљиво је, да ни код овога мотива, као ни код свих осталих, није могућно наћи дво потпуно идентичне композицијо. У Манасији Христос, у два маха представљон, стоји испод .једнога балдахина, који на средини крунише једна акротерија. Трпоза, поред које он стоји, застрта јо јодпим

иокровом, који је оперважен златним порубом и ишаран квадратима разних боја. Окронут лово, Христос је готов да освећени хлеб иреда предњему аиостолу (Петру). Овај се дубоко нагао и пружио десну руку, коју оздо подупире длан леве руке, да са страхопоштовањем прими свету тајпу, док му уснпце целивају пружепу десиицу Христову. Више његове главо нагао се један анђео са светњаком. У свечаномо ходу идо за њим пет аиостола, скрушено погнутих, са истим гестом као и предњи апостол, праћени анђелима, који носе рипиде у рукама. На десној страни Христос поји из једнога путира, са дугачким, повијеним дршцима, продњега апостола (Јоваиа), који је побожно пружио обе руке да прихвати свети суд, док његове усне срчу из наднетога путира свету течност. Над њимо се наднео један аиђео са светњаком, а с десне се страпо приближујо пет скрушеио погнутих апостола са истим гестом, као онај иредњи. Њих ирате анђели који држе рипиде у рукама. У 1'аааници се овај догађај изводи нред једпом сложеном архитектуром. Христос, у одолу свештопика који врши чинодејство, окронут лово, држи у левој руци једаи чотвороугаони суд са освећопим хлебовима. Десиом руком предао је он већ један хлоб продњему апостолу, који свету тајиу обема рукама прихвата и као да је цолује. Осталих пет апостола приближују се Христу са истим гестом. Десио Христос, доста напред нагнут, ноји из путира једнога дубоко ногнутога аиостола, чије су нанред пружеие руке покрнвене једним убрусом, да се света тајна не би оскврнила грешним додиром његових руку. Више њога стојс два ннђела са светњацима. Осталих се пет апостола, приближују у свечаномо ходу, а напред им нружене руко покривене су такођо убрусом. Црква у Ариљу ноказује сасвим друкчију композицију. Обе сцене раздвојепе су прозором у олтарској апсиди. Десно од прозора предаје Христос апостолима хлеб. Предњи апостол, побожно погнут, прихвата