Нова искра

— 831 —

Божићне приче — Жил Леметр —

I.

•ГјиШијј Света Дева и анђели НвлЗ 1 а оних осам дана што их .је у штали ВитлејомјшМн) ској провела, Марија није сувише иатила. Пасгири су доносили сира, воћа, хлеба и дрва за ватру. Њиховс жене и њихове кћери заузииаху се око детета, а Марији су указивале неге које су породиљама потребне. Затим су краљевн мудраци оставили пуно ћилимова, скуиоцених материја, накита и златног носуђа. После недељу дана, кад јо могла да иде, она захте да се врати својој кући, у Назарет. Неколнко настира јој продложе да је прате, али им ока рече: — Нећу да ви ради нас остављате своја стада и своја ноља. Мој син ће нас водити. — Али, рекао јо Јосиф , зар ћомо оставитл овде даровс краљсвске? — Да, рсче Марија, јср не можемо да их понесемо. — Али има их међу њима који много новаца стају! рече Јосиф. — У толико боље, одговори Марија. И она раздели пасгирима краљенске дарове. — Па, нримети Јосиф , зар не бисмо могли да сачувамо један део од њих? — А шта бисмо чинилн с њима, одговори Марија, ми имамо једно боље благо. * * * На путу је била жсга. Марија је држала дете у рукама, а Јосиф је носио једну котарицу — испуњену с нешто рубља и скромном залихом. Пред подне они се зауставише, врло уморни, на крају једне шуме. У исти мах иза дрвећа се појавише мали анђели. То су била дечица, пуначка и румена; она су имала криоца па леђима и могла по вољи да летуцају, а за све остало време су корачали лако и окретно. Били су хитри и снажннји но што би сс то могло помислити по њихову нежном добу и њихову малом стасу. Они понудише путницима крчаг свеже воде и воћа које су набрали не зна се где. Кад света породица пође на пут, анђели иђаху за њом. Они ослободише Јоси®а његове котарице, и он пм даде да је нонесу. Али Марија није хтела да им дете повери. Кад вече настуни, анђели наместе ностељу од маховине под једном великом смоквом и целу ноћ нробдеше над сном Исусовим. * * Марија се вратила у свој сган, у Назарет. То је била, у једној насељеној улици, бела кућа са равним кровом, са јсдним покривеним чардачићсм, где је била

ЈосиФОва радионица. Анђели их нису никако остављалн и непрестано су им чинили све нове и нове услуге. Кад би дете занлакало, један од њих га јс благо љуљао; други су му свирали на маленим хар®ама; или, кад је требало, за час би му променили полене. Ујутру, пробудивши се, Марпја нађе собу почишћсну. После сваког оброка они су брзо подизали тањире и чанке, па су онда хитали да их код оближњег кладенца исперу и после оставе у орман. Кад би Света Дева отишла у перионицу, они су узимали свежањ рубља, раснодељивали га међ собом, весело су тапкали по мокром платну, просгирали га по камењу да се суши и опет уносили у кућу. А кад је Марија, нредући своју кудељу, задремала услсд велике врућине, они су, не будећи је, довршивали њезин посао. Исто су тако показивпли пажн.е нрема Јоси®у. Опи су му додавали његове алате, носле рада их сређивали, уклањали су шушке и бургије, и одржавали радионицу у беснрекорној чистоти. Али, и сувише услуживана од анђола и скоро ништа номајући да ради, Марији ностане досадно. Пошто јој је било досадно, она се још више молила; а, молећи се, размишљала је... Једног јутра, дижући се, види анђелс заузете око чишћења собе. Она им истрже метлу и начини лице као да нх отсра. Они куд који. А на подне, после ручка, кад су хтели да распреме сто, оиа једнога од њих удари мало по прстнћима... а то учини да се гомилпца распршти. Мало после опет се вратише. У тренутку кад се спремала да нреде, један анђео нокугаа да јој узме вретено. Она замахну вретеном као каквим оружјем и иогони нсзванога чак до радионице ЈосиФове. Послс једног сата, док је седећи порсд детета гаила, оиа опази како два анђела, иодвукавгаи со доле, љуљају из потаје колевку. Подиже се, отера их и затвори врата тако живо, да се једаи од њих нађе нритиснут крајем од врата, те јекну. Марија га ослободи, али му рече: — У толико горе по тебе. То ће те научити да се не мегаага у оио гато то се ие тнче. Реци својим друговима, да вас вигае писам видела! * * * — Вага зато, одговори Марија. — Ја то не разумем, прихвати Јосиф . Погато је твој син Месија, сасвим је разумљиво да ће га анђели служити и да ћс се његова мати тиме корисгити. — Ох! рече Марија. Ето норазборитога говора. Зар ти не знаш да је Месија дошао на свет да нати заједно с људима и, још одмах, да издржи све ирпродне неугодности малс деце? И заиста, ове патње ја треба да ублажујем толико колико могу, јер сам ја његова мати. Али ја нећу да ко другп сом мсис узима ту бригу. Зар