Нова искра

— 333 —

\>

Ф. Рлчки

у евом срцу. мрчаваше јој жуљака.

И сама помисао на н лепоту дана и дивне

УлАЗАК У ПАКАО

агањено зло поо јудејских бре-

Када јој суседи дођоше и рекогае: „Родио се Месија! Јавио нам анђео ноћас... Са својом је мајком у једној пећини, на четврт миље одавде... И ми смо ишли да му се поклонимо!" — стара СеФора одговори: — Добро, видећемо. Знала је гата хоће. Увечо, погатоје намирила своје козе, дала и другим својим животињама да једу, и погато их је све изгрлила, упути се чаробној пећини. ...У лепоти илаве ноћи, равница, стене, дрвеће, па чак и најмање травчице као да беху непомичне од среће. Рекао би човек да се све на земљи слатко одмара. Но стара СеФора није заборављала ни сада, да неправедна Црирода вазда и стално чини такве ствари, због којих човек сумња да ће се икад игата поиравити; није заборављала да се, чак и сада, гаиром света, болесници, који нису били рђави, зноје од мука у својим паклепим постељама; да путнике и сад убијају на друмовима; да људе мучс други људи; да мајке плачу над својом мртвом децом; да животпње неописанопате, не знајући загато... Она виде пред собом меку а инак тако лшву светлост, да је пред њом месечева свотлост бледела. Та се

светлост нросипала из нећине, која је била издубљена у једној стени и подупрта природним стубовима. Поред уласка спаваху камиле на својим савијеним коленима, усред гомиле изрезаних или ишараних ваза, котарица с воћем, развијених ћилимова и полуотворених сандука, у којима се изванредно блистало драго камење. — Шта је то ? упита бака. — Дошли краљеви ! одговори један човек. — Краљеви? упита СоФора намргодивши се. * * * Уђе у нећипу, виде дете у јаслама, између Маријо и ЈосиФа; виде три краља мудраца, пастире и ратаре са женама, синовима и кћерима; у једном крају магарца и краве. — Причекајмо! помисли СеФора. Три краља мудраца пођоше дототу, и па-Л стири се учтиво уклонише пред њима. Но дмчјГ •/ даде знак пастирима да со приближе. Стара СеФора се не помаче. Дете Исус положи своју ручицу прво на главе жена и девојака, јер су боље и више пате, затим на главе људи и дечака. А Марија им рсчо: — Будите трпљиви: он вас воли и дошао јо да пати заједно с вама. Тада бели краљ помисли да је на њега ред. Али дете позва пријатним покротом црног, а затим жутог краља. Црпи краљ, с кратко уплотеном и од уља сјајном косом, смошећи се, да су му се сви зуби видели, принесе новорођончету огрлице од рибље кости, камичке разпих боја, урме и кокосове орахе. Тада му Марија рече: — Ти ниси зао, али не знаш ништа. Труди се да представиш себи, шта би био да ниси краљ у својој земљи. Не једи вигае људе и не убијај вишо својо ноданико ! Жути краљ, са сво.јим косим очима, принесе комаде свило, на којој су биле извезено химеро*) и источњачке вазо, где су месечеви зраци изглодали као згуснути на глеђи; лопту од слонове кости чудновато издубљену, која је продстављала небо с планетама и свима животињама, и вреће чаја, набраног са најодабранијих џбунова у најбоље доба. Марија му рече: — Не криј со више од свог народа. Но мисли да је сва мудрост у теби и твојој раси. Побрини се и за оне који једу само рђав пиринач. Вели краљ, у војничком оделу, принесе детету скупоцене златне ствари, богато ишарано и изрезано оружје,

*) Баснословна чудовишта са лавовским главама, козјим телима и змајским репоиима. Прев.