Нова искра

- 821 —

Број 11. И 12. Београд, новембра и дедембра 1906. Год. VIII.

Б ож ић

о је било пре својих 10—12 год. кад сам као обично — зими — излазио из куће око 8 сати изјутра да обиђем своје болеснике. Бадњи-дан, цича зима, сиега тушта, испред кућа посуто пепела, песка ил' струготине да свет пе клизи и не пада; путем саоник. Дивота, како се само замислити можо: нити чујеш кога да иде ни саонице да клизе, тек ако когод загази у снег што још није угажен, те чујеш како шкрини; но путницима из оближљих села било пешацима ил' на саоница — попадало иње. Све се жури — које због зиме а које због пијаце • - са пуним рукама и саоницама да што прода а за добивен новац да што за кућу и благ дан потребно купи и опет се зарана кући врати да наложи бадњак, да поспе сламу, да му радосна и весела дечица пијучу и да орасима прекрсти собу. Највише чујеш сироте прасице како гуричу у рукама ил' циче у џаковима својих носача. У колико сам год кућа ушао, свугде сам наишао како вредне газдарице и домаћице спремају разне ђаконије за сутрашњи благ дан; већина их меси колаче а њихови малишани клече по столицама и само сметају матерама у послу, а оне, да их се само курталишу, дале

сваком по мало теста да и они, к'о бајаги, месе — на се деца међу собом разговарају: како ће доћи Бога и донети сламе и млого, млого ораја, .јабука и колача, ал' само доброј деци. Једва да је превалило подне а свет се већ разилази с пијаце опет с пуним рукама и саоницама. Ту су ти: божићна свећа, па зејтин и тамњан ил' измирна, ту ораси, јабуке и разни мањи и већи завежљаји са новим хаљинама; шегрти трче да предају муштеријама наручене и купљене : шубаре, шешире, обућу, разна одела, а кројачице женске хаљине и т. д. 'Кад сам пред вече обилазио по други пут теже болеснике, наилазио сам већ у појединим кућама како уносе сламу и бадњак, а деца све скачу и дигла читаву грају од радости... Тек што сам стигао кући и помислио у себи да сам за тај дан готов, ал' ево ти девојчице од сво.јих 10—12 година у великом ћурку са посувраћеним рукавима, а доњи део од ћурка и посувраћен и придевен да се не вуче по земљи, а у пасу везан неком подебелом узицом: „Молим, да дођете одма'. Мати ми је болесна" рече. „Овај и овај сокак, број тај и тај." „Причекај, дете, пак ћемо заједно" рекох. Кад сам изагаао на улицу, а снег поче опет провејавати. Отигнем кући болесничиној, уђем у двориште па, чак на последња врата,

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на годину 16, по год. 8, | четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претнлата и све што се тиче администрације шаље се Р. Ј. Одавкпу, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи сс не враћају; накиадно тражеае појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цепу. —