Нова искра

— 355 —

Ручни радови у словеначком народу

тике у тсњижовности и у осталим уметничким врстама, где се она иснољава не само у облицима, но и у суштини — ипак је она пре свега народска, и та особина не одликује се само у колориту, но се она провлачи кроз саму основу њихова уметничког дела. — У народним играма, како их приказују помонута три велика мајстора нове умотности, није само до јасних и одређених мотива, који ивносе и приказују унутарње расиоложаје

разумети музику Едварда ГригаЛТазумећете је и помирићете се с неномирљнвом и чудном његовом хармонијом; неће вам се учинити нејасна његова испрекрштана ритмика, јер ће се указати пред вама сва величанственост прекаљених народних особина из крајева где преко ФЈордова душе снажан и хладан морски ветар, и где је такође људских срдаца, живих и осећајних. Ма да се Григ доста свира, он је у истипи још

снажно узносу нову књижевност и уметност, и да им услове трајан живот. Узрок је томе у нероалном погледу на задатак уметности, као једно од најјачих културних снага, и уклањање од живота, нарочито од живота широких и снажних редова народних. У тој неодређености најновије уметности буди се новоромантизам, погдегде блођи и болеснији него онај што је водио уметност после бриљантнога перијода класика. Али пре но што дотакнсм те најновије уметничке појаве, које се нарочито приказују у кмпресијонизму и сецесији и које су израз неодређености и скепсе подвојеног данашњег друштва, хоћу да укажем на правац који је још увек најодређенији у модорној уметности и који је у директној узрочној вези са идејама што их је избацило ново културно доба. Тај правац је исто тако у пепосредној вези са Вагнеровом уметничком теоријом, и за то је потребно да се на њему нарочито задрлшмо. Нацијонални романтизам, какав уносо у чисту инструменталну музику Брамс, Дворжам и Григ, стоји потпуно мимо нове романтичаре, међу којима је готово већина данашњих компониста. И не само да стоје мимо њихову умотност, него својим долом ироповедају унраво контрастну мисао у уметноети уопће. Њихова музика и ако је романтична — ваља ипак разликовати романтику у музици од роман-

свога пука, него Је у њима, у целом склопу, а нарочито у ритмици, оних особина што битно разликују цео кара,ктер њихова народа. С тога је у њихову долу узор и велике уметности и народне уметности. Ово испуњава и свој опћи, да речем религијски задатак уметнички, и складно са осталим културним снагама утиче на што снажнији духовни развој свога народа, дојимљући гасе, попут електричних струја, оним одликама које су у основи његове душе. ОимФоније, а још више свите и народне игре Дворжакове, можемо увести у ред најкраснијих творевина пгго их даје модерна уметност уопће. Нарочита је особина, која ни једном уметнику ваљда не беше толико својствена колико Дворжаку, оиа охола, презириа дивљина што бије пз његова необузданог ритма, и што нас отргне од свакидашњице силом, каквом вас занесу далеки, ненознати крајеви на несравњено лепим сликама Борисова, али вам у исти мах буде и снажо љубав према ономе пуку што се мучи на тој отврдлој и неплодној земљи, и што плаче тим тоновима, које вам складају велики његови уметници. Оставите Ибзенове тезно драмате, удубите се у његову појозију — ту јо иро свега „ Бранд" и „11ер Гинт" — махните Стриндберга и његове Феминистичке назоре, већ пронађите основну жицу уЈпесништву Вјернстјерна, и на мах ћете