Нова искра

рашжроио код интелегентиих класа финских а особит о код студената. („Нове струготине - ' — ХЈисГа 1аб1ија). Ну Ахо воли сву своју браћу, па чак и ту порочну, само ако су неколико пута одеедала у затвору, те се не могу једнаком мером мерити са осталима... Данашњу културу у Финској подижу не гаведски пастири млатњавом својих проповеди о пустињском животу, губећи се у неко.ј сво.јој уображеиој лепоречивости; не ХелсингФорски проФесори, који у остацима чисто нацијоналног обележја хоће радо да виде тешку јерес већ они што говоре „сељачким језиком", који „обарају гауму и суше непроходна блатишта хладног севера..." Једни борци иадају, да их други замепе и, иа крају крајева, „подгајиће се ново иоколење које ће на свима нашим пољима — као гато вели у причи „Оеоце" гледати зелену раж! А кад сазре клас, сетимо се посленика прве жетве. Ми не знамо њихове гробове, ми им не можемо подићи споменико... Они су извршили своју задаћу и дужност, — наше је сада зарити се дубље у земљу и, може бити, бићемо срећнији..." У таквом сталном и ненрекидном раду, правцу и развићу, Ахо, који види снагу Фипаца; прориче им велику и сјајну будућност. У својој иоетичпој књизи „Омрекин народ" (КаЦјатоп Капзаш) он пореди Финце са старим Јелинима.. „Финска личи на стару Грчку. Наш народ јо народ нових Јелина. Грци имађаху архинелаг, ми имамо стене.... Они су дали културу Вападу — ми ћемо је сачувати и помоћи је. И ми тако исто имамо своје Оаламине и Термопиле. Они су имали Хомера ми имамо Калевала... Њихови су јунаци ратовали због жена а због тога је и наш Оампо прогнан са свете горе Похиоле... Они су војевали мачем — а ми ћемо силом речн. И том ћемо силом, ма када, освојити свет... Наш је језик силан, громак и звучан као и глас Јелина... Снага Грка није била само у мачу њихову но у животу, литератури и духовним моћима... И наша сила нека у томе буде!" У истини пак, Финци нису као иегдашњи Грци. Такво ноређење вигае је оригинално но истинмто. У осталом и Ахо то увиђа и овај суд иазива „магатом младости..." Једно несумњино нророчанство Ахово већ се делимично и догађа. — Нова Фииска литература, живопис и музика дају доказа о свежем животу. Њихови главни књижевници и уметници добили су нотиуно јевропско образовање и пеоспорно ће имати велика и јака утицаја иа Јевропу. Ахо, свом силином свога ума и талонта, устаје иротиву финског своштснства. Та борба н такви напади прожимају све боље његове радове. У романима „Пасторова кћи" и „Пасторова жена" — слика он до крајности

тачно н са великом психичком логнком износи моћи духовних верига породичног живота и односа, сву пустош и сујету пасторског дома, основану на претварању и предрасудама. Млада жена, жељна света, решава се побећи из тог пакла и бежати куд је очи воде (Гарт Шаг. Рарт готга). У истори.јском роману „Пану" — (Рапу) изнесена је слика борбе хришћанства са јеретицима. У збирци прича „Будилник" (НегаппеИа) насликано је у реду јасних сличица противуречје пасторског живота са онштечовечанском истином. Те се приче односе иа време мистичног мрачњаштва знаног под именом „пијетизам". Данашња Финска налази се у међувремену тога „пијетизма" и слободе. Као црта за то стање најзгоднија му је прича „Треба ли попа да игракарте?" — У другој причи „Ослобођење": пастир је убица душевног талента, под изговором и у име — „благочастија". У свој тој литератури о „духовииштву" Ахо се осећа као код своје куће... Могли смо чути, да су га Финци из гаале прозвали „Поповски". Но такав је Поповски био и Ренан а у том истом нравцу дела и Ахо. Као уметник, Ахо је звезда прве величине. У њему је неизмерни и разноврсни таленат проникнут лиризмом. У свпма његовим сликама п}.ироде, у изражају другатва, у карактеристици људи, у опису и изногаењу како најтањих тако и најдубљих осећања — у свему је нечат јасности и чистоте. Појезија његова јесте, у истини, јасно пролет [Бе јутро у одсеву гауме, па пропланку, у горама под чистим плавим пебом. Његов се језик одликује чистотом и изразом. „Што се чисготе и израза тичо (вели о њему најбољи његов иознавмац про®. универзитета Морозов) слободно се може назвати — класичним писцем". Основни је тип Ахове појезије — осећање слободе! Њим је проникнут и он сам а и сви његови млади јунаци. Јодан од њих „на мах скочи у море и отплива ирема пароброду који пловљагае, само да би се дочепао слободе. Нагаавгаи се на палуби, громко закликта: „Живела домовина!" (ТЈгша 1аз1,ија). Ахо је, у потпуној мери, нацијонални песник. Оп се уживео у свој народ, саживео са сељаком и еав .је обузет здравим смислом сељакове будућности. Његови су ногледи потиуно „индивидуални". Он је ватрен иепријатељ подјармљене личности у другатву, држави или цркви. Ахо јо један од твораца будуће Финске заједно са својим претходницима Снелманом и Ленротом. Ако икада буде подигнут споменик „Прекииутог Сна" краја каменог — у подиожју тога споменика мора стајати статуа Јуханија Ахо с његовим гвозденим маљем, маљем великога зидара Фипске! Жив. М. Радосављевић