Нова искра

— 866 —

Бејаше намењено да је помагач глави Која међ' људма кида земне, прљаве узе: Шегова дужност беше да општу љубав јави, Оно, својина дотле свих који лију сузе. И гле, прљавом селу у заборав га возе: У нискост тог живота значај ће свој да баци, Место да свет покреће, плашиће можда козе!. Па ипак с пуно чежње чекаху на њ сељаци. Ну, пре но што га срећне и заклагише руке, Кликнуше сви сељаци у томе слатком наду Да ће му и сад чути исте онакве звуке, Ако ли не и боље но у великом?граду.

Ал', јаох! Место оног громког, металног звука, Очајнички се зачу потмула, тупа јека, А ти сељаци бедни тад се сетише мука, И како тешки услов за то их звоно чека. Нелико тучЉо звоно у малом селу томе, Место да слави мале и за њ толике жртве, Објављивашс сада како се наде ломе Које од малих чине тако велике мртве. Звоно бејаше нрсло. Пре но ће ико знати Да је прснуло оно што тако мукло грца, У ово јадно село општи се помор прати, И тад за прслим звоном прскаху редом срца Н. Марјановић

Јухани Ахо

портрет

, инландија је земља крша. Домородци је називају „земља хиљаде језера," али било би оиравдаиије иазвати је земљом стења. И на морским обалама, и но илаиииама и по брдима, свугде по свим странама наилазимо на огромне стене, читаве стеновите планиие обрасле маховином. Местимично вире из земље т. з. Финландски гранити, јер сва Финландија лежи на чврстом постољу камеие масе. Упоредо са стењем и камењем стоји и велики број нлавих језераца и језера у чијим се дубинама огледа столетње храшће и вечито зелена смрека... На највишим пак врховима плапинским и данас сто.јо камене стражаре са слугама „Каменог Трола," *) који веК толико векова бадро пазе и чувају Финландију, те се и сами Финлаиђани — окаменише! Погледато ли у мрзовољно лице Фина, у његову непокретну и мирну позу, која и сувише подсећа на мумију, чујете ли његове речи у којима провлађује глас „у" — којим страх изражава: „кш, 1ип, зии, рии" и т. д. ви Нете се досетити, шта је учинио нланииски Трол са финским народом, држећи га у својој камепој руци... Трол имађашо многобројне савезнике, од којих му канда као најважнији беху кастинско средњевековио уређење са строгим границама поделе између сељака и народне аристократије, а затим, тешка камена рука немачко-шведског свештенства које, место да масу просвећује вером истиие и божанским моралом Богочовека, убијаше срж духовне моћи народне!... Но у средини XIX века на ту „камену земљу" духну тонли Југ. Сунчани зраци падоше на струне заборављене „Кантело." Оне се затресоше и поиово по

*) Мпогобожачки бог.. Оиде у преносном зпачењу бог ропотва. Пр.

свету разнесе со несма Венајменина.. И под звуцима Калевале, као на једну реч, изниче из земље читав ииз финских зидара, наоружаннх гвозденим маљевима.. И отпочеше разбијати и кршити стене камене, које од векова леже на путу. Од удара њихових маљева — пробуди се Фински народ и задрхта Трол у каменој срџби својој!.. Фински несник Јухани Ахо — један је од тих зидара... Полу-швеђанин по рођењу — отац му је пасгор БурФОлд из Саволаска — Ахо је по уверењима прави Финац. — У данашњости он је у истини глава нацијоналног покрета Финландијског.. Он мисли фински , пише искључиво на финском језику а како осећа види се у усклику једног од његових јунака у најновијем му роману „Пролећни дани" (КегМ ја 1;ака1;аМ): „У једином фииском универзитету (у ХелсингФорсу) чују се сви језици сем Финскога ! Вар то није стид и срам?!" Ца одмах даље: „Сви разумеју шведски, али не сви и фински" — објашњава проФесор представник старог ноколења. — „Ето, зар то иије, зар у томе не лежи и стид и грех" — говори Ахо устима свога младога јунака. Ахо је заљубљен у сво.ј народ. Он, истина, познаје и зна његове недостатке и слабе стране. У причи „Гвоздени пут" (железница — Каи1;аМе) и другим сликама, где јо уплетеи иарод, он га слика спора и ћуталицу... Његова „Мати" врло јасно то испољава. Ои не крије истину, која се огледа у рочима о финском пароду: „За вроме кише чекате лепо време а за доба лепог времена чекате кишу, па тек онда да прилегнете својски радити" (МаШ). У току осталих прича ове врсте износи Ахо и друге црте особености финског народа — нарочито јаком оштрином и верним сликама. Износи пијанство,