Нова искра

- 374 -

околпну. Допста, пајозбиљније велим, опо је тако болесно, тако иенормално. да крптича]) може само скренути иажњу на такву нојаву, али дубље не сме улазити. Паћеник несшш жудно иру,жа руке и, у исти мах, стиска образ на јасгук, али... нод њим је еамо меко иерје!.. Поред радње коју ова иесма казује, а која не иде у област литерарног критичара, сазнајемо, захваљујући песниковој искрености, два врло карактеристична, чисто иесничка детаља општег интереса: црви је, иеспик се иокрива Иебетом, а другн, сиава на иерју. — Овде су нам можда и нехотице пружени драгоцени податци о аристократизму песникову који је ирави узрок иесми „Пучина је једна стока грдна !"... 9. Самом себи. Никад се нисам слаг'о с Писмом Светим Да прељуб чини ко погледа жену; Ја чак још тражим, кад се тебе сетим, Да т' мишљу видим у ономе трену, Где сам ти био телу понајближе, Ипак ми поглед светињи се диже. Ето шта јс дочекало Свето Писмо! Песник се, у овом случају, није никад с њим слагао! П1то иесник није разумоо став Светога Пнсма, — но мари ништа! — Лудвик II баварски познат јо са оваквих иогдеда на женску леиоту, али то није ником поверавао, а ми имамо г. Ћурчпиа, који нам то сасвим јасно и гласно каже, па немамо разлога но веровати му! Борба духа п тела песникова изражена је и у овој иесми, и ои, ритер духа, јачи је него Свети Аитоније у својим искушењима, јер то управо и није искушењо за њега, пошто је у њега јачииа духа дофинитивно савладала грешно тело. „БЈе 1леће тивз зе1п рШотзсћ", Бег с!игге НоГга!: вргасћ, В1е НоГгаИп 1&сће11 1гоп18сћ, 1Јпс1 Јеппосћ зеиГие!; 8Је: в Асћ ! (< 10. Није тајна. Не бој се моје страсти, Све и кад не знам скриги Пожуду. Стид ме касти, Ал чедно ја ко и ти Проводим младост... Песник толико говори о својој „чодности" — да је то већ уираво досадно. Шта со то икога тиче? И ако иризнајо да га је стид „касти"(?!ј, он то ово и јавно „сликује"! Ако је чедност тела сва вредност иесникове душе (а но овој збирци доиста изгледа да је тако) онда би ее та душа могла кантаром мерити... .. Савест луда У мени тебе шгити; Платонске уздисаје, Не мораш, видиш, крити, Јер знаш сад ето шга је Чедан сам ја ко и ти! Ако је иесник доиета био искрен, зашто онда вели да му је савест „луда". Зар за то што њу штити, а с њом и њогова увероња и „гадљивост" ? — Љубав Абеларова, сасвим нриродно, долази у засенак нрод оваквом љубави г. Ђурчина — само би било потребно да се и нова Хелојза изјасни !

11. Планови.

Покупићу чег се сетим; У вагонски сешћу кут, Да плачући летим летим, Куд по прузи пузи пут. Шта ће онда даље бити, — Немам појма. Уокрет Прејурићу, пребродиги Парче земље, празни свет. Отићи ћо Бог зна куд! Покупиће чега со сети (а одбациће све оно што му нод руку дође, али чега се ннје сотио) и отићи у вагонски кут. Ту ће илакати (јер је згодније него у кућној самоћн) и летети, летети „куд по прузи иузи пут..." Летети по путу који „пузв" (!) — нов је проиалазак. Каже се „иут со иење" ако се човек ио њему нење; „иут се вере" ако со човек вере; „цут клизи" ако човек клизи; логички „иут иузи" ако се по њему пузи. Према томе морао би несник рећи: »Да плачући пузим, пузим, Куд по прузи, пузи пут...* Тим би добила и звучност стиха, а и илач би добио у чедности, — личио би на илач детета које још није проходало, него тек пузи. Али то опда не би био ,,8сћпе11ги§'"! ,. Иројурпти уокрот" значи ирејг/рити окреКуКи се око себе (као чигра!), а нипошто ирејурити уокруг, што је песник, можда, хтео рећи. „ Пребродити вагоном иарче земље" — зашто не би могло бити кад је Иеус пешачио ио води... А када се иесник врати (а он зна да то мора оити): Све ће, знам већ, лепо ићи Унатрашке — ко и пре. Па зашто онда „бродити уокрет по прузи која нузи кроз иразни (!) свет!?..." 12. Из лепих дана. У овој песми лишћо „восело труне", а песник казује како је „јако вол'о" осећајо зелено ко јелово гране, осећаје лањских лепих дана када су се, он и она, „шетали овуд, онда, лане..." 18. Док ме мрко четица ривала Мерила оком срдите немоћи, 11.1то си ти мени своју љубав дала, Ммао сам сна и мирне ноћи. Ал откада ти и браћа и мати Свеђ суревњиво прате нам покрете, Не умем више без немира спати, Јер ме иста мис'о у сну смете: Да л' ћемо моћи удиљ и ја и ти Толико вешто осећаје крити, Да нико не зна како стоје ствари, А да ипак останемо стари. Посник је срећан и „мнрно спава", јер је победио „четицу ривала" ! Занесен срећом, мисли да су ривалски мрки погледи „срдита немоћ", а одмах нам затим признаје да њена мати и н.ена браћа но одобравају ову љубавну „комбинацију", јор „свеђ суревњиво" (?) нрате им иокрете. С тога песник „мисли и у сну" (!) — да ли ће моћи „удиљ" осећаје крити, да се не би знало „како стоје стварп"!