Нова искра

— 7 —

О научном раду Светосавски говор Д-ра Ј. Цвијића Ректора Универзитета

од утицајем оообитих прилика ја сам у ј| току последи.их седамиаест-осамнаест годипа дропутовао иростране области Балканскога Полуострва и суседних земаља. И, као што се код таквих научиих путника каткад дежава, бавио сам се о проматрањима и о решењу проблема врло простране научНе области, која почиње геологијом, па преко геоморфологије и аптропогеограФије долире до науке о народима. Морао сам, дакле, мислити о ироблемима и методама рада и природпих и друштвених наука. Одмах после тих проматрања и студија настајао је школски рад, нарочито жив семинарски рад са ученицима, и ја сам при том био иринуђен равмпшл.ати о способпостима учсиика и о начину како се од њих могу најпоузданије Формирати иаучни радпици. Из тога рада обеју врста излучила су се као екстракт извесна искуства о правцима научног рада па нашем Уииверзитету, о методама и интимним нроцесима тога рада и о средствима како се Формирају научни радници. При томе су ми пале у очи и неке нарочите сметње научноме раду, које потичу од особина наше расе и наших специјалних прилика. Можда, мислио сам, неће бити без интереса, ни без користи, ако та искуства бар донекле средим и узмем за предмет овога говора. Јер ово је једина прилика, у којој универзитетски проФесор из.ла;ш из круга својих ученика, којима су љегови. логледи познати, и обраћа се целокупној универзитетској омладини, која сто пута надмаша број мојих слушалаца. Нећу затајити, да сам и на то помипЈ.вао, да бар неки погледи и неке тезе мога говора оставе трага на тој великој маси универзитетских ученика. Истина, и то је једва потребно поменути, и ја сам не сматрам своја искуства означених праваца као јеваиђеље, иа које се човек може клети. Људски је дух изложен погрешкама, које су везане не само за личне особиие и за нарочите прилике његова живота, већ и за особине групе или народа коме припада. И зато ћете ви, уверен сам, моје погледе разгледати са оном објективном критиком, после које и најбоља мњења тек добивају праву вредност за онога који их прима. Обратно, по правилу сваки појединац може да прими од нових погледа и да се према њима Формира поглавито онолико, 1голико одговара његовим склоностима и способностима. И због тога неће можда погледи, које ћу изнети, бити сви за свакога од вас. Балкански проблеми и балканске научне школе. Наш Ушгверзитет има особито поволшо поље за разноврстан паучни рад. Јер Валканско Нолуострво је врло пространа област, која физички и културно, затим коитактпма и миграцијама на-

рода везује и везивало је ћвропу са Азијом. Б*чдканско Полуострво је разноврсног геолошког састава и још разноврснијих геограФских или фпзиограФСКих особина; на њему има пеколш;о самосталних планинских система и преко неких од њих се врши генетска веза између европских и азијских планина; око њега су, напослетку, два од најмлађих европских мора. Са овим особинама су у вези разноврсности биљног и животињског света и прилика н.ихоиа живота. Затим на Балканском Нолуострву нма нарочитих објеката, каквих, или бар тако развијених, нема у Европи, а неких нема у опште на површинп земљиној. Познат је типски карст Балканскога Полуострва, по том група македоиских језера, можда најстаријих језера у Евроии; још није расправл.е.но питање о стварању долина у вези с. иостанком младих бадканских мора, а оно може бити кључ за постављање принцииа о стварању долина п т.д. Осим Аустро-Угарске у Еврони нема области с толико и тако разноврсних нроблема, који се тичу науке о земљи, као што је Балканско Полуострво. Досадашњим се радом уснело, да су врло многи од тих проблема ностављени, многи и рептавани. Важни су по себи и као нолазна тачка многпх физичкпх студија ироблеми тектонске геологије Валканскога Полуострва. У последњим је годинама живо расправљања хоризонтална тектоника или тектоника директриса. Има још тектонских питања ове врсте, на којима се мора и даље трагати, треба више проматрања и више мишљења. Такво је питање о тектонском сучел>авању или сукобу динарске и арбанашкогрчке системе, о томе, дакле, да ли у западном делу Балканокога Полуострва има један или два тектонска система. У вези с тим треба даље проучавати повнјање бора динарске системе ирема истоку н североистоку, и то нарочито у западној Србији, затим појаве на судару тих бора са старијим планинама Србије. Даље је сада скоро извесно, да су друкчије везе између Балкана, Јаиле на Криму и Кавказа, но што се досад схватало; Јаила нема везе с венцем главног Балкана, већ је тектонско продужење северних, много нижих балканских венаца, као што је преславски. 1 Напослетку треба наћи везу између старих планина Балкаискога Полуострва и малоазијских, нарочито Средње Горе и Странџе с малоазијским старим планинама. Много су мање познати ироблеми вертикалне тектонике и симултаиих хоризонталних покрета. У источној Србији се види знатан локрет маса с југа на север, нарочнто од нишке и белопаланачке котлине до Кучаја. Даље се дуж линије,