Нова искра

— 8 —

где се планиие источие Србије ломе у побрђе моравске долиие, могу на неколико места проматрати пајахивања слојева (1Љег8с1нећипд) великога размера: као даје нокрет маса ишао од запада према истоку, од моравске долине ирема нланинама источне Србије. Сличне прекрилне боре виде се у и западном, нарочпто у Берковачком Балкану, затим између Кадибогаза и белограџичког Стола у Бугарској. Све је вероватнији сћаггЈа^е у маси Мироча и Великог Гребена 2 ; али је носле набирања и сћагпа§е-а било иоремећаја дуж раседа и издизап.а маса: особито је значајан, чини ми се, расед (В1а1) од ПЈтрпца до Кладова, дуж кога су се једна мимо другу размимоишле пласе Мироча и заравни Мехединци (у Румунији); зато оне, ма да се геолошки слажу, нису једна у продужењу друге. У динарској системи је вредно озбиљне студије иитање, да орогенски потисак није ишао од јадранске депреоије (можда и Италије) према копну и нрема Бескидима, дакле сасвим супротно правцу, који се до сад претпоставл>ао; на то између осталога наводе нарочито динарске Фације тријаса, креде и старијег терцијера, које су констатоване око Блатног Језера. 3 Напослетку се све више намеће питање, откуда у Македонији, нарочито око Солуна и Островског Језера Флишолике стене, затим око Велеса и у Караџицп оне знатне масесјајних гакриљаца, врло метаморфозираннх, затим мезозојских кречњака и доломита? Овде су те тектонске студије врло отежане и млађим тектоиским процесима раседа, који су скоро уништили старију структуру. Реконотрукција старих кратера је, истина, започета у кратовској области, али се она може нзвести и у осталим млађиМ еруптиваним областима родопске масе, затим нарочито у црноречкој еруптовној области Источне Србије и у вулканским областима, које су на граници Средње Горе и Балкана у Бугарској. У главним цртама је позната веза између велпких тектонских, нарочито раседних линија, еруптивних области и земљотреса, али су остала многа питања, која се могу расправитн само детаљним студијама. Још су разноврснија гвоморфолошк а иитања. Мислим да смо овде наишли на нове иогледе, који су широког научног интереса и велике плодности. Изгледа ми да се мора поћи од ових полазних тачака: 1. Има дизања, свођења п спуштања маса и гшнепленираних или готово нинепленираних старих површина, и ти су покрети млађи од иапред поменутих тектонских процеса. При горњим иокретима висинске су ирилнке и плаотика врло измењени, а можда јога вигпе стварањем долина н у опште живом ерозијом, која је због тога настала. Ови покрети су најпре изведени из проматрања на тесалијском Олимиу, а после тога су доказани око Цариграда, у Источној Румелији и на Црном Мору. Сва североисточна Србија, са центром око Мироча и Великог Гребена, издигнута је као стара ерозиона површина, и то после сармата. Зиатних издизања, иоред спуштања, има у јадраноком приморју, затим у јужним Карпатима. 4

2. Валканско Полуострво је између два врло м./1ада мора, Јадранског и Егејског, од чијих ннвоа и од чијих процеса постанка треба често поћи. Али ти процеси имају још један огроман утицај, којим су створили нову или из основа нзменили стару пластику Балканскога Полуострва. Због постанка и доцнијих колебања нивоа тих мора (због дизања и спуштања земљишта), иомерао се доњи ерозиони базис и развила се нова где где врло интензивна ерозија. Иастало је стварање нових и удубљивање старих долина затим пиратерија и уииштавање њихово, удубљивање и трансФормисање карсних депресија, исушивање језерских котлина итд.; од сада треба са овог гледишта нроучавати генезу свих ерозивних облика. Тиме се отвара цео низ нових ироблема и стара се решења морају према овоме гледишту мењати. Са ових двеју иолазних тачака већ су разматрана многа питања у приморју Егејскога и Црнога Мора, а означени су и неки од проблема, које тамо треба дал>е решавати. 5 У јадранском се приморју несумњиво констатују старе скоро пинеплениране, па затим поремећене површине. Назападној страни Велебита, од Сења до Обровца, има две старе повргаипе, махом уске, као полице, једна испод друге; између њих су врло млади раседи, око којих се знатно издигла главна маса Велебита, и спустиле се партије, које су окренуте данантњем Кварнеру и Морлачком Каналу. Горња издигнута новргаина Велебита одликује се младим карсним облицима. Изнад Ријеке констатује се типски изражепа каставсжа иовршина, изнад које је издигнута иовршина Горског Нотора с Ришњаком и Снежником, који су по свој прилици ћотћетеп!; 6 ; у последн.у врсту спада и површина Сењскога Била (1100 м.). Каставска се површина продужује у нижу велебитску, изнад Сења. Као изнад Ријеке, исте се две површине виде изнад Ловрана, и на горњој, издигнутој је ћотћешеп! Учке. Истра је изерена стара површина, тако да јој је југозападни део спуштен и ушћа долина потопљена, а североисточни, можда са Чичаријом, је издигнут'. Кварперска острва су махом остаци ниже или потопљене површине. Овде се отварају многа питања. Ваља горе поменуте старе површине утврдити у Далмацији и пратити их даље према Босни и Херцеговини и изнаћи њихове поремећаје. Нарочито постаје важно, гато се у јадранском приморју поред спугатања констатују и врло знатна, амлада издизања земљишта, вероватно синхронична с јадр анским спугатањ е м. И на источној страни Велебита се исиод његове поврпшне и новршине Сењског Била налазе две ерозионе површине : једна у нивоу од 6 — 700 м., а друга око 4 — 500 м., ииво Гацкога Поља око Оточца. Због младе ерозије су у ње.му, као и у личком пољу око Госггића, удубљење мале вртаче. Даље се види паралелизам између удубљивања речних долина и увала, јер стара долинска дна око Коране и Плитвичких Језера одговарају извесним нивоима и површинама око увала, на-