Нова искра

— 14 —

омисао. Нарочито је то олучај са иеким западним областима, које су и даиас самоникле социјалне структуре и необичне етнограФске свежине. У свима деловима Полуострва и код свих народа може се издвојити и њихово снециФично, које изгледа ииак превлађује. Код тако многих народа горњих ирилика разноврсни су социолошки, етнограФски и психолошки проблеми. Методска и дубока балканска испитивања могла би свима горњим иаукама да отворе нова поља и иове правце рада и мишљења. Можда је при том требало поћи од а нтроиогвогр&фских проблема, који чине прелаз и држе везу између природњачких и социолошко-етнограФских студија. Та испитивања води наша Академија Наука. Њима су обухваћене велике појаве материјалног народног живота, типови и живот насеља, тинови и развитак куће и других зграда, врсте сточарства, етапе сточарског кретања, велике осиове осталог материјалног живота народног. Ти су проблеми опширно на другом месту представљени. 13 Али једним од ших, који има највећи зиачај, прелазимо осталим социолошесим, етпограФским и психолошким проблемима. То су мигриције и порекло стаиовииштва. Изгледа да је то централно питање и полазна тачка свих студија о народима за највећи део Балканскога Полуострва. У осталој Европи

су у том поглеДу одавно иаступиле готово утврђене нрилике, изузевши миграције у колоније и у Америку. Напротив, у многим областима Балканскога Полуострва нове мигриције су за последња три века из основа измениле становниШтво. План је рада овај: ићи од куће до куће и сазнати порекло сваке иородице, и то на простору од Солуна до Сомбора и од Котора до Искра. Тежња је да се у том погледу сними становништво онако као нгго се земљиигге геограФски спима и праве специјалне карте или као што се бележе метеоролошки елементи и утврђује клима области. Кад се горњи подаци доциије на картама представе, имаћемо за области нашег народа изведене студије, које у осталој Европи нису извршене и сада се већ и не могу извршити. — Ове студије би биле знатно допуњене, кад би се Фиксирале старије магриције иа основу историјских извора. Резултати студија о миграцијама биће од плодног утицаја и објасииће не само миоге антропогеограФСке проблеме, већ ће знатно помоћи разјашњавање антрополошких мерења, и проматрања о комплексији, кад ова буду лредузета; биће од услуга при тумачењу распрострањења свих етнографских иојава, дијалеката и исихичких особина; разјасниће и многе појаве из наше нове историје и новог социјалног живота.' 1

(СВРЛШЋЕ СЕ)

е д н а ж е љ а

СЈ ош мало па пуна четвртина века Како смо се, друже, срели и састали, И за све то време, дуго, слагали се, Заједно се смејали, заједно плакали; Зај'дно примали судбине ударце; Заједно смо људску пакост одбијали ; Јсдно срце што у двоје груди куца Од рана заједно лечити смо знали; Зај'дно се надали, -заједно желели, Заједно давали лака крила духу, Те је прелетао сву земљу, и небо, Зај'дно смо зидали куле у ваздуху.

Све заједно, друже. Читава поворка Слагких успомена из срца се крене Кад год ми се душа сјајног сунца сеги, Или се облачка каквог опомене. Четвртина века! А ја бих мислила Први нам је сусрет пре годину био, Да не вене лишће руменог пупољка Што под твојим сунцем у цвет се развио; Да не нагле земљи гране витог бора Што се онда неба дотицао смело... «Једно кратко лето!* пева вечна душа. «Четвртина века!* 1 плаче трошно тело.

ИЈто се год родило мора и умрети, Неизмењив закон у природи то је... О како бих, друже, да с овога света Хладног у дан један одемо обоје!...

1905.

Јелена ДимитријевиЋ