Нова искра

5 I 0 '5 20 25 30 35 40 45 5°

— 15 —

ЧЈ о т е & о в ц т р а г ш д и ј 1

или

Бал у( Жлмммр^ Истинит ДОГАЂАЈ. ЕпОС У 10 ЧЕСАМА Из рукописа пок. Стевана Сремца

I. Песма ЈјОдужали дани, окраћале ноћи, Данас-сутра, ето, фаршанке ће доћи, Весеље ће настат', балова ће бити, Многи црвен нос ће и јести и пити; Лепотица многа играће на балу Заљубљени момци разнеће јој хвалу; Удавача многа наћ' ће суђенога, А многа ће остат' до лета другога; А дотле ће ваљ'да и стрина умрети Па ће онда већи »штафирунг» понети, И мираз ће бити много већи тада, Јер тад пола куће само на њу пада; Па тек ако умре тетка из Силбаша Процесом ће добит' још и пар чилаша, И сесије фртаљ близу код Модоша (Ал' то после смрти Кипре нотароша).* Тако говораше дружиница нека, Омладина дична из Грос-Бечкерека Спремајући рубље, крпећ' тоалету Да покаже томе паорскоме свету Што-но их је позв'о цедуљом папира Да су сутра гости града Елемира. А позив је китњаст био здраво, здраво : Шрајбер Иса није целе ноћи спав'о. И докле је позив гако накитио Равно четир олбе вина је попио. Ал и јесте позив, почујте га само: »Изволите доћи, биће што имамо : Весел^е ће бити у бирцузу новом, Скоро је отворен у шору поповом. Патосана сала а иије ни мала Мож' у њој поређат' шест реди астала ; Биће ту момцаћа, биће лепи снаша, Брујаће прдаљка Севера гајдаша. Биће ђаконија, теста сваке феле Прво црно вино, погачице беле, За тим лукумића, крофни, уштипака Па листића танких, дебелих шунака, За тим мушкацона, и пужева с реном, Даље ћемо служит' лудајом печеном ; Биће лепа вина да ћеш пијућ' пући Ољољаног брата Неца води кући Жеља нам је иидет' господу пулгере (Извол'те нам доћи, везаћемо кере); А сачувај боже разбијени' глава Ту је хирург-Аца он, никад не спава. А забави овој неће бити пара, За »ајнтре« се плаћа тридесет крајцара, Место ношда прима и корпу кромпира! С гшшговањем одбор градд Елемира.*

II. Песма Кад то прочиташе Бечкеречци врли Од радости сви су дланом о длан трли, Поскакали одмах, на пос'о се дали, Разгледали добро да л' им што год фали 55 Од одела балског, је ли све у реду? Све је хвала богу — ал' да видиш беду! Кад им око чизми на ђонове паде Пресече их нешто, дисање им стаде. Еј радости, ал' си кратка овог света! 6о Та чизмама свију требају пенџега. Нису дуги пути ал' ђонови с' танки, Приликују са свим форинтачи банки. Па једва ће моћи издржат' на балу А камо л' по путу, прашини и калу! Г>5 Ту једина помоћ била би оправка, Ал' и да је новца не може до мрака! Не може их Нића оправити свије' Ни за готов новац а без вересије. Тенцери умукли у мисли се дали, 70 Па су онда најзад 'вако доконали: Ту нам друге нема : треба пешке ићи, Пут је доста кратак лако ћемо стићи ; А да би ђонови доживели бала, Богме ћемо боси ма и преко кала. 75 Ал' ће бити шале, ал' ће бити «хеца <; Ах, чизмару Нићо, твога ли ти свеца! III. Песма Са тороња цркве кад дванајст огласи, Већ ни један путник не мож' да се скраси ; Дуги су им часи, споро им је време 8о Завргуто на штап лако им је бреме

ш! ;

Сваки своје чизме о свом штапу носи Лаће до колена, сви до једног боси Па онако с ногу прихватише с' јела, Ту је салфалада и земичка" бела;