Нова искра

— 44 —

и у Руднички Хан, да се с људима видим и чујем шта у свету бива; да се умегнам у људе, како наши веле. Коже одмах почех иродавати, новад давати иа зајам и мало по мало — у мојим шпаговима почеше звецкати дукати и лире. На оиет не могох да мирујем. Некакав ме огањ све вигне подузимаше. Долазећи чешће нута у Кијевске Лугове, сназих у кући Јаблана Патрљака његову кћер Гару. Ех, то је била девојка, то је била уписана лепота: Да л' је вила, ијш је родила, Ил' јој она_ на-бабине била, Па је својим млеком задојила?! Црномањаста, а висока као јаблан, око као Филџан, иа кад 'те нусто нбгледа као да те престрели. То окоПогледа те не меко и болећиво, но страшно и ионосито, ћа те и илаши и успали. Фес накривиЛа, а једва држи од.силних карловаца. Земљу би други њима купио. Погледа те, па се грохотно насмеје, а ти као девојче објзриш очи, ногледаш час лево час десно, и иођеш обазирући се да је опет не би видео, онако поноситу и витку, страшну и милу у једно исто време. Први пут сам је видео испред њезина трема: стајаше поднимљена десном руком, а очи јој севаху као да жељаше да ме уплаши и врати натраг. Њена једрина као да пева, као да брекће испод беле кошуље, везенога и закопчанога јелечета. Погледах њен стас и занех се кад спазих да од јелека до појаса има две добре мушке педи. Ја то раиије нисам нигде видео. То јој Даваше мушку поноситост, те се и не зачудих кад зе она једва накани да прими мој поздрав. Толико то беше силна девојка. А мене нодузеше ђаволи. Као да се иомамих. Нешто ме загрцну у грлу, огањ ме нодузе. Цео се нагох њој, хтедох да ступим у разговор, да јој рекнем нешто најлеише и најмилије, али ми се уста скаменише; њен ме иоглед заустави, па ни црне ни беле. Она као да се оети, па се тако пасмеја, да сам одмах устукнуо и чак тамо далеко кроз ливаде чуо тај страшан смех који ми је ерце цепао, те у том бунилу нризнадох да сам веома, веома слаб. Целу ноћ не могах заспати. Изјутра узмем керове и, кад дођем ирема њеној кући у Кијеву, закунем се да ће-моја бити кад било, и решим се на све. Милија Чабић, син кнеза Радоја, биће јачи од те девојке* Гаре што га тако пркосно гледа и ђаволсЈШ му се смеје. И иочнем. Готово свакога дана ишао сам у лов, навртао се у њихово село, на бунар, тражио да се с њом видим и састанем. А женско као женско. Једнога ме дана иоздрави и поцрвени, другога дана мимогред рекне да сам добар ловац, трећега испсује

и нагрди, а четвртога, кад

ЊИХОВОј

испече и донесе каву. Понерсад, чини ми се навлаш, дође чак до лугова, пева и чека, а чим ја приђем ближе, оиа прхне као дивља кокошка. Помислих најзад да ће дарови помоћи. Сам отидем у Пећ, купим јој колача, шећера, наруквице и шта ти ја знам. Чак и свилену шамију. Сутра

рано пораним, забодем у колач пгестак, па јој све то понесем. Она чу моје керове и изиђе. Назовем јој добро јутро, па без речи бацих пред њу своју милост. Док се она сагнула да види шта је, ја сам већ замицао преко лугова. И то ми би мало. Нађох њену снаху, поткуних је и наговорих да је обрне за меие. И послах јој цео дукат. Али ме опет све више обузимаше страх дајсе сретнем с њом. Да ллане и изгрди ме или онјако нодругљиво погледа! 0, то би грђе било^ но да ме неко затекне у туђем амбару или тору. Слаб човек, шта ћеш!.... ! ? ! Једнога дана уморан и зловол>ан, бејах легао у ливади иза њихове куће. Кидао самјсе од ових неснОсних мука и превртао као црв под кором. Све сам премишљао.: шта ћу од- живрта свога? И баш у том тренутку неко ми ..длановима поклопи очи, преврну ме петрбушке игиритиште. — Дри;н се ! Уплаших се и помпслих *да је нрко од Гариие браће дошао да ме пита што објдећем тако често око њихова обора." Непбзната л|е прилика тако јако секну за обе.руке,'да се не могах маћи, по баш ничице падох у траву. — Ха — ха — ха! — познадох;над собом Гарии смех, која ме брзо пусти и одскочи од мене. — И ти си неки човек!.. Силав и ииштољи, иде у лов по шуми, па га иристискох Ј |;ао јастреб голуба. Хе... Мисли тто је богат и штб има доста цара ■— свет је његов ; све ће. за њимЈ заблејати као овца... А видиш ли да није тако! Што наговараш свет да ми збори, а сам узимљеш прикрајке? Што ми праћаш послатке и јиаре, што сам не дођеиг, што ми сам .не кажфн шта те чвили и боли?.. Не ваљају ми твоје наре, имам их ја доста, но мужа тражим, човека тражим, је си ли чуо? Човека, ја. Човека којн ми може обадве руке узети у једну своју и савити их као увитину; којИ ми може судити, јер сам махнита и грановесна. Он мени да суди, а н^ ја њему, ка.д ни сама себи не могу ништа д4 учиним... Ето така сам ја... А ти хоћеш са мном да водиш јаранство. Хоћеш, а не смеш ни да приђеш, но бежиш као ђаво од грома. НаговараШ друге да мн зборе... А ради ли се тако?.. Нема ор тога ништа, мајчин сине. Иди и даји те твоје иаре другим снашама и девојкама, а од мене мало даље. Нећу ја паре. То да знаш п утубиш. Ја нећу дете да узмем, но мужа... Хајде!... Подигох се и бех готов да је убијем. Али ме она опет погледа онако страшно као што је научила, те застадох. — Не ради се то тако, соколе мој. По поруци вуци меса не једу. Девојке не воле мудре и срамежљиве као снаше, но силовите и слободне, оне који мушки и јуначки: „Добро јутро, цура! к — па руку око врата. Бива ту мало исовке и рвања, али се опет добрим сврши: људи и дивље козе питоме... Па после, и ноћи су за то. Човек узме пушку, стегне се иа право на трем: чукчук! — „Отвори!" — »Које? а — »Отвори, море!" — „Иди, викаћу!« — »Па и ја ћу да вичем.« —