Нова искра

— 56 —

1Бена гусга, тешка коса била је плава с оним тамним црвенкастим сјајем, као што га има зрело жито; расла јој је у два прамена који су бивалн све ужи и спуштали се до самог потиљка, п ту је била пешто плавља но остала коса и у дебелим коврчицама. На високом, оштро срезаном челу оцртавале су се јасне обрве, али неодређено и без лпнија. Ве.шке, јасно мрке, бистре очи нису нимало добивале од обрва нити су им танке и лаке трепавице давале променљиву игру сенки. Оне су имале у изразу нечег неодређеног, неодлучног, гледале су у човека свакад пуно и отворено, нису имале ничега од оних богато ниансираних иогледа са страпе, оних тренутних и ако не правих муња, изгледале су неириродио пажљиве, неукротљиве, недокучљиве. Целокупна игра лица била је у доњем делу, у ноздрвама, у устима и бради. Очи су само гледале. Нарочито су имала,пуно израза уста са својим дубоким удубљењима с крајева, својим јасно оцртаним контурама и дивно савијеним уснама. Само је у држању доње усне било иечег опорог, што се приликом осмехивања по каткад чисто топило, али по каткад добивало^ и|израз бруталности. Према сразмерно строгим Формама руку и рамена скоро насилно савијена линија од леђа и велика бујна нрса давали су јој нешто изазивачки, нешто заносно троиски, што је само још повећавала њена сјајна белина и болесно, крваво руменило њених усана тако да је упечатак, који је она чинила, изазивао у исти мах и дивљење и страх. Једном речи, њена висока, витка прилика имала је нешто раФинирано, пуно стила, што је она нарочито у својим балским тоалетама знала истаћи с неком одлучном и свесном вештином која је, дајући тако видно сведочанство о њеном разумевању уметности — што је овде одавало разумевање саме себе — ипак мирисала ио мало на рђав укус. Али су баш у томе налазили само још једну драж виЈпе. Ништа није било коректније од њеног понашања нити се оно дало напасти. У ономе што је она говорила и што је допуштала да јој се каже, држала се она у границама најстроже окрутности, и њена се кокетерија састојала у томе што се није ни најмање показивала кокетном, што је била савршено слепа за упечетак који је она изазивала и што међу својим обожаваоцима није правила ни најмање разлике. Али су баш зато и снивали сви они заносне снове о лику који се мора несумњиво скривати иза образине, па су отуда и веровали у жар иод снегом, мислили да виде траг од кварења у њеној иевиности. Нико се од њих не би нимало изненадио кад би чуо да она има у потаји љубавника, али се у исти мах нико од њих не би смео усудити да докучи његово име. Тако је изгледала Еделе Лине. Што је оставила престоницу и дошла у Ленборгард, било је с тога што њено здравље бејаше оронуло због неирекидног бурног друштвеног жи-

вота, због опе тисућу и једне ноћи од балова и маскерада. Некако прн крају зиме бејаху се иојавили знаци који су казивали да су јој прса јако начета, зато јој је лекар и ирепоручио иољски ваздух, тишину и млеко, ствари којих је било у изобиљу овде где је сад била. Али је, у исти мах, њој овде било страшно дуго време, и није било ни недељу дана још од како је овде, а њу иоче већ морити чежња за Копенхагеном. Писмо за писмом слала је с. молбама да јој се прекрати њено нрогонство, и умела је нагласити чак и то да њој више шкоди ова чежња но што јој користи ваздух. Али је лекар био државног саветника толико уплашио, да су сматрали за своју дужност да остану глуви на ма колико горко она јадиковала. Нису то биле управо забаве за којима је она тако жудно чезнула; али се она бејаше навикла да се о њеном животу чује у шумној вароши, а овде на селу владала је таква тишина у мислима, речима, очима, да је човек слушао непрекидно сама себе с оном неизбежном јаспошћу с којом чује, за време бесане ноћи, тик-так свога сахата. Па опда, морати још знати да они тамо живе, живе онако као и некада — њој је било као да је већ умрла па чује, по тихој ноћи, како звуци из двориице за играње изумиру у ваздуху над њеним гробом. Овде није било никога с киме би могла разговарати, јер они иису схватали њеие речи никад у нианси која даје живот речи; они су је дакако разумевали, јер је и то било дански, али с оном нејасном неодређеношћу с којом човек разуме неки туђ језик који није навикао да слуша. Оии нису ни слутили, на шта је или на кога се односио онај Фор .сирани нагласак у реченици; они нису ни снивали да је ова малена реч какав цитат или она друга, употребљена баш овако, нова варианта какве омиљене дозетке. Њихов је разговор био отворен али и мршав тако да су се могла осетити ребра од граматике јфоз њихове Фразе, и употребљавали су речи у буквалном смислу као да су их баш тога тренутка извадили из стубаца каквог речника. Тако на иример начин како су само изговарали »Копенхаген!" Час неким мистичним нагласком као да је то неко место где једу малу децу; час неким дубоким гласом као да је то нека варош у унутрашњости Африке, или и свечаним тоном који је треперио од саме светске историје, баш као да су казали Нинива или Картагина. Пастор га је називао увек Акселовим градом, али с усхићењем пуним уопомена, као да је то име неке његове старе драгане. Нико међу њима није морао рећи Коиенхаген тако да то буде варош која се пружа с обе стране Естергаде и Конген Ниторва, од Вестерпорта па до Царинарнице. И тако је било са свачим што су говорили; па и са свим оним што су чинили било је то исто. Све што је било у Ленборгарду није јој било по вољи: ови часови обеда који су се управљали по сунцу, овај мирис од лаванде по преградама и орманима, ове спартанске столице, па сав овај паланчански намештај који се бејаше чисто при-