Нова искра

— 60 —I

— Т)ПО је овде, — похита он да дода, овде на земл>и, овако — да, овако је стајао, и скоро срећан због оваког одговора који му је скинуо терет са срца и учииио да је смео дати овај бедни :шак жмвота о себи, ои јој показа сасвим потанко и у наЈвећој забуни, како је шешир стајао. Али га је инак јога иеирестано држао у руци. — Да нећете можда да га задржите? упита Едела. Бигум не знађаше шта да одговори. — Мислим, зар нећете да ми га дате ? објасни му она. Вигум узиде неколико степена па јој пружи шешир. — Госиођице Лине, — рсче он, — ви пећете мислити... ви не смете мислити, госпођице Лине... молим вас, пустите ме да говорим; то јесг... ја не велим ништа, али имајте стрпљења са мном! — Ја вас волпм, госпођице Липе, неисказано, неисказано; иеонисано вас волим! О, кад би било нешто речи која би могла Изразити у исти мах и страх и дивљење једнога роба заносни Осмејак једног мученика, безимену жудњу за отаџбином изгнапикову — ја бих вам тад том речи рекао да вас волим! О, пустите ме да говорим, саслугаајте ме, Саслугаајте ме, не одгурујте ме јога од себе! Немојте мислити да вас ја хоћу да вређам својом безумном надом; ја знам како сам незнатан, у вагаим очима, како сам неотесан и одвратан! Да, одвратан! Ја не заборављам да сам сиромах — јесте, треба да чујете то: тако сиромах да морам гледати како моја мајка живи у једном сиротињском заводу — морам, велим, гако сам неизмерно сиромах! Да, госпођице, ја сам само покоран слугауслужби ваптега господина брата, иа ипак има један свет у коме сам ја госиодар, силан, попосит, богат, велим, с ореолом победиоца иад самим собом, племенит, оплемењен оним иагоном који нагна Прометеја да украде боговима с неба огањ, и тамо сам ја брат свих- оних великих духова које је земља носила и јонг носи: Ја их разумем,' опако као што човек разуме оне који су му равни; ниједан лет, који би они учинили, није био тако* висок да ме силина мојих крила не би понела за њима! Разумете ли ме? Верујете ли ми? 0, немојте ми веровати, то није истина, ја сам само обичан кепец каквог ме ту видите. Свему је крај — Ј е Р Ј е ужасна заблуда због ове љубави саломила моја крила; очи мојега духа губе своју снагу виђења, моје се срце сасушује, из моје душе је истекла сва крв, те се, без и једне капи, унизила до кукавичлука? 0, спасите ме од сама себе, госпођице, не окрећите се од мене нодругљиво ! Плачите нада мном! Плачите : то је Рим који је у иламену! И на сред степеника бејагае пао па колена; ломио је руке. Лице му је било бледо и од бола унакажено; зубе бејаше грчевито стегао, очи су му пливале у сузама, а цело тело дрхтало му је од уздржавана јецања, које је даваЛо себи одушке само у гаигатању. Едела се не бејаше ни подигла с терасе.

. — Човече, приберите се! — рече му она гласом из кога је провиривало лако сажаљењ«, — приберите се, не клоните одмах тако сасвим, та будите човек! Чујетели, устаните; сиђите доле у багату па нокугаајте да се умирите. — Ама зар ме бага никако не можете волети? — простења Вигум готово нечујно. — О, то је страгано; нп једна искра не тиња у мојој дупти коју ја не бих обесветио, угасио, убио, кад бих вас могао тиме задобити. Јесте, кад би мп пружили и само лудило, иа бисте ви у визијама мога лудила поотали мојом, иостали мојом — ја бих рекао: погледајте, ево ту мога мозга, потегните иемилосрдном руком међу његове чудновате вијуге, раскините свако његово влакно, једно поједно, влакна којима је мој живот свезаи за сјајна триумФална кола човечјег духа; пустите ме да се срозам доле у кал материје, па нека пређу преко мене точкови колски, а пустите друге нека се на својим узвишеним путевима уздижу ка светлости! Разумете ли ме? Појмите ли да бих ја, ка/1 бих најзад задобио вашу љубав — па ма била лишена свеколикога сјаја, величаиствене чистоте своје, јесте, па ма била и унижена, укаљана, карикатура од љубави, болеснн Фантом — ја бих је нримио клечећи, као свето нричешће ! Али оно што је најбоље у мени ништавно је, и оно што је рђаво ништавно је! Ја довикујем сунцу, али оно не сија; трчим олтару, али он не одговара! — Да одговара! А шта има да се одговори на то што ја патим? Ох ове неисказане муке које моју душу цепкају, растрзају до најдубљега дна; ова патња која вас вређа и не буди у вама ништа до ли хладно осећање увреде ! У своме срцу ви се подругљиво смејете иемогућпој страсти сиромашнога домаћег учитеља! — Ви ми чините неправду, господине Бигуме! — рече Едела па се подиже. Бигум усгаде такође. •— Ја се не смејем. Ви ме питате, да ли нема какве наде за вас, а ја вам одговарам: не, никакве наде, и ту нема ничега за смејање. Али, пустите ме да вам кажем једно. Од првога тренутка, кад сте почели мислити на мене, могли сте знати како ће гласити мој одговор, и ви сте то и знали, зар не ? Ви сте то знали За све ово време, па ипак сте пустили да све ваше мисли, све ватпе жеље јуре оном циљу за који сте знали да га нећете никад достићи. Вагаа ме љубав не вређа, госнодине Бигуме, али је ја проклињем; в'и сте учинили оно гато х\тиоги чине. Ми затварамо очи пред стварним животом, нећемо да чујемо »не« које он довикује насупрот пагаим жељама; хоћемо да заборавимо на дубоку провалу коју нам он показује, провалу која зјапп између наше чежње и онога за чим жудимо. Ми хоћемо пошто пото да остваримо свој сан. Али живот не рачуна са сновима; ни једна једина сметња не да се из јаве сном отклонити. И тако најзад, ето нас где тужно лежимо крај оне провале, која се није променила, која је и да.л,е остала као гато је и била; али смо се ми сами променили, јер смо с оним сновима узбудили све своје мисли, и своју чежњу, своју жудњу истерали до