Нова искра

— 39 —

Кроз шарену стаклад на прозору једном Обојсна свстлост по цркви се лила, Ал' статус ваше од мермера хладна И попрсја ваша већ је сутон крила. Сам међ' свима вама, нем од узбуђења, ПремишљЧ) сам сетан о животу вајном ПЈто и мене чека све до гробних врата Кроз вечиту тајну и на путу тајном.

И читан сплет снова испред'о се тада Пред погледом оштрим душе ми у страви, И дрхто је цвегни на глави ми венац, Што младости занос на главе нам стави. О умрла славо коју мало знају Док се жива крећеш, да би пуно сјајна Засјала међ' људма, мрачна прошлост треба Да у своја недра пригрли те тајна!... П. Ј. Одавић

Цариград као центар моде у средњем веку Тодор Стефановић Виловски

о се не сећа дивних ШеФелових ониса у његову »Екехарду« кроз које нам на лаким крдлима нраве песничке душе лахори дух и обеЈежје раног средњег века. Заиста, редак и необичан песник, који у дивним бојама и веома уметничким начином износи пред задивљена читаоца верну слику средњевековног живота. На овој слици, а одмах у њезину зачел>у, избијају пред нас обе главне, песниковом маштом озарене личности, које нас освајају: госпођа Хадвига, немачкакнегињаиз Швабенланда, и њена дворкиња — девојка Пракседида. Оно ретко образовање, она јужњачка лепота и нежност девојчина беше у оно доба још непгго иавиђено и непознато у немачким земљама. По речима песниковим: Пракседида је била жива успомена, да је некада син византијског цара Василија просио руку немачке кнегиње Хадвиге, јер }е он, о прошевини, својој прошеници поред скуноцених дарова поклонио и ово девојче необично вично песми и женској умешности, међутим је као уздарје однео корпу. У Пракседиде је била мила главица, бледо лице са веома нежним цртама а у црним великим очима преливала се у исти мах неисказана сета и милошта. Косу је плела у витице и свијала око чела; једном речи била је лепа. Па зашто нас занима баш ова слика из ШеФелове песничке творевине ? Одговор на ово питање налази читалац донекле у самом наслову овога предавања. Пракседида, лепа и образована Гркиња, треба да нам покаже, како су се високо ценили у оно време у западној Европи грчки живот и грчка уметиост и како се тада Цариград сматрао за средиште образованога света. Даљна ова варош била је за запад од прилике то тпто је код нас тако дуго био Париз: место највише културе и преФињена луксуза. Није то прост случај, што је песник »Екехарда" дао лепој Гркињи тако истакнуто место у својој љупкој ириповетки. Она му је требала

да њоме усаврши своју слику, у којој пам црта културу тадашњег времена, да нам даље покаже какви су узајамни односи постојали измеђуистока и запада и, на послетку, како се чак и у немачким земљама, које тада беху још далеко од вишега образовања и преФињене раскоши, у средини, тако рећи, засебнога света, који је тек почео да постаје, примитивног, истина, али пуног жпвота и снаге, мислило о сјају и дивило величанствености баснословне светске и модне вароши на БосФору. "Па п како да се не диви човек свету, који, доспсвши па највиши ступањ цивилизације, спајаше у себи све њене како лепе тако и све тамне стране, који као наследник класичне Јеладе и старога Рима располагаше свим богаством уметности и знања, које су вековима стварали марљивост и геније, који се сматраше после потпунога пада Рима, који постаде пленом германских народа, као једини и правни наследник негда моћнога римскога светскога царства; и који је сада живео од блага, што су га у прошлости нагомилала два највећа и културна народа. Она жилавост и истрајност, којом је Источно Римско Царство подносило све недаће и зле удесе судбине, сигурно су најбољи доказ, колико беше животне снаге у њему и како није иеоправдано оно дивљење и чуђење које указиваху у оно време и царству и староставној му престоници како народи на истоку тако и они на западу. Богаство, којим располагаху цареви, изгледаше странцима неизмерно и баснословно, а државни приходи неисцрпни. А р;ад узмемо на ум да се сви ови доходци употребљаваху, сем на вођење покашто дугих и скупих ратова, на издржавање двора и чиновништва, поглавито на зидање зграда, на иовећање сјаја и на улепшавање већ и онако богато украшене вароши, онда ћемо лако створити себи слику тадањег Цариграда, и појмити, за што је свет са запада, нарочито за владе Јустинијанове а и доцније за времена династије Василија Маћедонца, гледао у