Нова искра

— 40 —

византијској престоници идеал и скуп свега величанственога, а чему се тежило по свима малим и сиромашним дворовима, па чак и ио дворовима најугледнијих владалаца на западу, да се по могућству што више угледају на Византију и њој подражавају. Из целе Европе притицаху тамо радозналци и људи авантуристи; посланства страних владара, и оних са истока и оних са запада, множила су се на очиглед, а нарочито су били северни народи ти, на чију је простодушност управо опсењујући утицао засењиви блесак чудновате вароши на БосФору. Ту је увек било лепих жена а и још се лепших пара дало зарадити, тако да је до времена цара Манојла Комнена Цариград био магнет који је готово још јаче привлачио свет но раније стара престоница на Тпбру. С тога неће бити згорег да бацимо један поглед на ову чудновату варош која је вековима корачала на челу културе, и која је чак и у времену својега опадања непрестано важила као варош моде, као светска варош раг ехеПепсе, као Париз средњега века. Па како је изгледао Цариград, какво је било друштво које је становало у њему и које је оживљавало овај велики и богати град? Кад читамо описе о паду Византије, које су нам у дивним бојама изнели чувени писцн као што су: Жибон, Хамер или Едмондо де Амичис и када представимо и замислимо себи сцене које су се одигравале' по улицама и на јавним местима, у црквама и у гхуним злата палатама, у пристаништу, на обалским терасама и у хиподрому, док је охоли освајач Мухамед II продирао и улазио у град, сцене иајстраховитије врсте, којима падоше као жртва највеличанственији споменици, најлепша уметничка дела, најбогатије научне збирке и библиотеке, — онда нећемо моћи а да не зажалимо за пропашћу града који је својом велелепношћу изнудио и са усана османлијског освајача усклик дивљења и чуђења. Већ Луитиранд, Кремонски владика и посланик Отона Великог, описао је око половине X века детаљно лрестоницу Источнога Римскога Царства. Луитпранд није био византијски пријатељ, много што шта, што је видео, изазвало је у њега незадовољство, покашто чак и гнушање, па ипак је његов живи опис царске вароши на БосФору колико занимљив толико и поучан. Сам несравњено лепи положај града морао је да веже и опчини странца. Блага драж увек зеленог прибрежја и брежуљкасте околине на БосФору као и плаво море са чаробним изгледом у даљину, тамо преко на битинијске планине, опкољаваху град, ову бурну и опсењиву творевину Константина и Јустинијана. Унутра, међу зидовима, на великом и дугуљастом рту, који запљускују вали Мраморнога Мора и Златнога Рога, уздиже се таласасто час горе час доле шарено море од кућа, а из њега избијају величанствене и сјајне монументалне грађевине. Овде, на овоме месту, лежала је стара Византија, још пре но што ју је Константин изабрао за своју другу престоницу.

У средини вароши иростираше се Константинов Форум, колосални трг дугуљасто-округлог облика, окружен двосиратном галеријом на стубовима; два велика триумФална лука окренута један према другом слулшла су за уласке. Безбројне статуе које од меди које од мрамора украшаваху галерије, триумФалие лукове, па и сам трг. На средини трга беше група, Данило са лавом, и голем порФирни стуб са чијег врха гледаше огромна статуа Константинова. Друге величанствене зграде биле су варошка преФектура, сенат и октогон, комплекс од осам засвођених дворана на стубовима, где је била смештена и царска библиотека. Друге дворане опет на стубовима опкољаваху Августеум, царску дворану са знатним иоказивачем миља, од кога су се рачунала удаљења (одстојања) у царству. Јустинијан је на овоме месту нодигао и један сат; у Серверову и Александрову купатилу било је огромно много кипова славних Грка и Римљана а тако исто и славних уметничких творевипа из старога века. С њима т. ј. купатилима стајаше у вези такозвана кућа светиљака, у којој беше базар, чији је приход служио на осветљење и улепшавање купатила, и који је целе ноћи био осветљен безбројним лампама. Право седиште византијских царева била је велика палата у источноме делу престонице. Друга једна палата мањега обима, али дивно украшена и намештена, беше крај мора у облику замка. Ово је био Буколеон, доцније тако чувена резиденција латинскога цара Балдвина Фландријског. На североистоку од варопш налазаше се од XII века веома омиљена палата „Блахерна", а у њеној близини, на ивици платна од града, палата Хебдомон. Од старијих уметничких споменика, што крашаху варош, споменућемо још и огроман стуб од порФира прозвани »Изгорели Стуб", на Константинову тргу. Висина му је била 55 метара и на њему Аполонов кип од туча, са главом оснивача вароши. Стуб овај обновио је цар Манојло Комнен, године 1180., јер је био ударен громом, откуда му и име „изгорели". Змијски стуб, пореклом из ДелФија, и обелиск цара Теодосија стајаху у Хиподрому. Чудновато и значајно је да су улепшавању вароши знатно допринела два велика пожара, који букнуше ириликом жалосно-прослављепих покоља за време протеривања Јована Златоуста и за време такозваног Никановског устанка који обележаваше врхунац крваве партијске борбе. Под Јустинијаном и његовом женом, негдашњомиграчицомизциркуса, Теодором, беше нарочито оживела византијска уметност. Нова црква Св. СоФије која се налазаше у источном делу вароши између царева двора, Августова трга и Хиподрома, била је најодличнији представник новога стила, којем се сада почело подражавати и у царевини и ван ње. Вештини грађења цркава, која постаде по угледу на Базилику, и на којој се овде већ опажаше источњачки уплив, пришао је један нов елеменат што изједначаваше у неку руку ону дојакошњу пространост и шаренило у зидању, дајући јој у исти мах јачи целокупан утисак, а то је подизање