Нова искра

— 74 —

нама, који живећи доводе у склад те вечне истипе с радом, иостунцима, мислима и осећајима својим. Мало је њих, како се бар мени чини, који имају очи да виде вечне лепоте у вечито младој природи, и да се одушеве њима. За доказ тога ја не мислим само на ту, колико ретку, толико жалосну појаву: да ми Београђани још ни до дан дањи иисмо дали ни једног јединог вештака свет.лости, односно боја, нисмо дали ни једног јединог живописца, и ако живимо у средини ретко богатој спектралним лепотама; за доказ тога нарочито мислим на оне многе наше јавне раднике, и међу онима што се зову политичким радницима, и међу онима што се зову општим именом иросветним радницима. Ко не зна каквих ми имамо међу тим људима, што су позвани, што су плаћени да воде послове од општег интереса, којима ј е једиии циљ да се друштво наше из дана у дан све више и више усавршава и стиче услове да буде мирно, задовољно и, ако је могуће, срећно?! Међутим, ти и такви људи најверпија су фотограФија самога друштва. Кад у једном друштву познати људи ниска карактера и мале душе стоје на врховима послова од општег интереса, — ви онда одмах можете закључити, а да се ни мало не иреварите, шта и колико вреди читаво такво друштво и његове установе. Кад бисмо ми имали више осећања за Лепо; кад бисмо за учитеља радије узимали вечност но што, у ствари, узимамо садашњост и савременост, тек тада, и само тада, били бисмо у стању да преродимо своје друштво, и да ретке одлике своје расе искористимо и за саме себе, на првом месту, а и за оне који долазе после нас. Средина, у којој човек живи, неисцрпан је извор Леиога. Нема места на земљи, нема доба године, нема момента дана у којима не би било тисуће облика Лепога. Узмите оно што већ најобичније може бити: седите, рецимо, крај прозора; на пољу је киша, или нада снег или дува ветар, а с друге стране улице видите иролази човек. Ви га пратите погледом док не зађе. Је л' те, тако обична слика; ко ће још о томе водити рачуна? Али помислите само часком како се тај човек креће; помислите, шта је све потребно да би се, ништа друго, но само преместио с ноге на ногу; помислите иа ону игру разних мускула и нервних ћелијица потребних, да би се извео тај један једини покрет! Ако поред самога погледа будете и мишљу пратили тога пролазника, ирво што ће вам пасти на памет то је, како га некаква мисао води и како се он креће искључиво у циљу да оствари ту мисао своју. Упустите ли се даље да својом интелигенцијом пропратите тај појам о мисли, о тој духовној радњи човековој, од једном створиће се пред вама читав један засебан безгранично велики свет. Пашће вам на памет како је то она вечно тајанствена страна човекове природе, и како је човек, па ма како га гледали и ма колико узносили његову моралну страну, сићушан и мали. И то ће бити први спасоносни одјеци који ће се чути у души вашој. Све што

је иролазно иредставиће вам се у нравој боји својој, али исто тако: и све што је вечно представиће вам се такође у правој својој боји. Киша што пада и ветар нгго дува јавиће вам се у сасвим новом облику. Те, како вам стално изгледају, обичне појаве, тренутно ће задржати и сконцетрисати на себи све напоре ваше душе и ваше памети. Човек праћен кишом и ветром, ношен мислима својим, — тога је било од како је света и века. Милијонима, милијардама њих, исто тако као и тај нролазник, праћени кишом и ветром и ношени мислима својим, били су и битисали, а никаква, апсолутио никаква трага за собом нису оставили. И они су, исто тако као и ви у тај мах, имали својих брига и послова, својих радости и задовољстава, и они су имали некога кога су волели и ко је њих волео, исто тако као и ви, и преко свега тога прешло је време хладно и неумитно, прешла је смрт и за сва могућа времена уништила их. И све се то дешавало под овим истим појавама што се зову киша п ветар, под овим истим сунцем што и нас греје, на овој истој, вечито младој земљи, што је и нас родила. Код те мисли, ако се само мало дуже будете задржали на њој, осетићете, како се све више и више смањује онај некакав терет што вас је дотле притискивао, и како вам се у души разведрава. Стотине оних којекаквих сићушних брига и мука, што сте, без икакве стварне потребе, сами себи натурили на врат, расплинуће се као мехур сапунице. »Размишлзати и доносити закључке о времену у којем живимо према историји света, о историји света према геолошким периодима, о геологији према астрономији, — значи ослобођавати мисао своју", тако је рекао фини и суптилни мислилац Амијел. Како се мени чини, сваки онај, коме би та мисао ма и за најкраће време задржала пажњу, одмах од тога момента мораће угледати нове, непознате светове и лепоте у ономе, што му је дотле изгледало тако обично. Само, колико је њих којима су савршенства и лепоте у природи задржавале пажњу? Колико је њих, који су се на тај начин васпитали средствима и методом, каквим никада нити су били у стању нити ће икада у стању бити да располажу и најчувенији светски универзитети и колеџи, који су резултати само људскога знања и умења, док су лепоте у природи резултати божанскога знања и умења, или бар неке интелигенције, о којој ми никада ни иојма нећемо имати. На кугли земљиној нема универзитета нити ма какве то школе било, која је у стању да човека направи човеком. Највећи међу људима били су само и искључиво они који су читали у природи и који су разумели оно што су тако прочитали. Треба само помислити на оиај јединствен декор на позорници живота људског, на оне, како бих их ја назвао, четири светлостне симФоније које људи зову: пролеће, лето, јесен и зима.