Нова искра

* На тајанствен начин о којем никада, апсолутно никада, човек ни појма неће имати, из земље почиње да клија, да се развија и да буја читав један нов иараштај органскога света. Сунце још искосо греје, а површином земље струји ваздух благе температуре. И шумом и пол^ем почне да се јавља цвеће у разним бојама, и тако се крену они ирви, још слаби тонови пролећне песме радости, истина песме непеване, али тако јасне и опредељене, да нама због ње срца почињу брже да ударају. У шуми лишће почело да се развија, и тихо роморење испунило читаву шуму. Кад ветрић заћарлија и зашушти под дрветима опало лишће, ти не зиаш да ли се кроз то шуштање чују гласови сете и туге, или гласови мира и радости уиокојенога органског нараштаја, који је више ио човек посвећен у све, и најскривеније тајне живота, и подаје им се без опирања. Нтичји свет оживео и, оиијен свежим ваздухом, новим зеленилом и иребринутим зимским бригама о опстанку, цврчи, ћућори и пева. Јачи но преко целе године потоци зажуборили и, рекао би, задовол>ни и расположенн на свој начин, хитају у незиан, хитри и весели. Мирне, широке површине река беласају се према сунцу и промичу без и најмањег шума. Са бистрог неба струји и просипа се блага сунчева светлост. Кудгод оком кренеш све као окупано и освежено преластава се у мору светлости, коју канда још више појачавају бледе сенке што их предмети пружају од себе. По селима и градовима и живот људи кренуо се у живљем темпу. И последње чавке и вране напустиле своје зимовнике и одбегле к пољу и шуми, где ће, тамо до првога снега, имати довољно хране и без обиталишта људских. Деца се размилела и по дворигптима и по оближњим чистинама, и весели им се усклици разлежу заједно с цвркутањем првих ластавица. А да ли вам се деси, да, по који пут, пратећи децу у њиховим играма застанете часом као што застанете пред каквим људским вештачким делом, и да се, ма и за најкраће време, мало дуже задржите и мало дубље размислите о тој појави што се зове дете ? Страсти што расгшњу човекове груди и дају правац свему људском раду, још се пису пробудиле у том будућем човеку, али су, то сасвим јасио знате, ту у њему, само скривене у безданим дубинама душе. Кад му погледате у бистре очи, рекли бисте гледају вас неким неопредељеним, бескарактерним погледом, али и кроз тај његов детињи поглед осетићете вечну тајанственост духовних одлика човекових, покривену ненровидним велом. И пред тим засебним, јединста^ним светом интелигенције, осећања, страсти и воље, светом који се тек буди, за тренут ока протрчаће вам испред мисленог погледа ваш рођени живот. У томе маломе угледаћете самога себе, са стотинама и слатких и горких момената, п стогинама подвига своје дуите, игго се мани-

Фестовала у мору живота, иосећи као стално обележје вашу личиост, вагпе ја, и обујмиће вас иека ретка иежност за све што је људско. Осетићете колико је дубока опажања у оној прастарој речи: »Сав ће му живот зависити од звезде нод којом је рођен«; осетићете, како између човека и небеских тела има јединства. А некакав немушти језик рећи ће вам, да је то опажање резултат не интелектуалне но интуитивне ирироде. Исто као и пред зором и пред златним западом, и пред дететом осетићете, колико ону широку радост и задовољство, толико исто и сву еФемерност л>удскога знања, људских жеља, људских амбиција и сујете : с једне стране дете, дете, а с друге ископан гроб који већ чека. Та ће вам мисао иасти на памет и иред дететом лепим и ружним, здравим и болесним. Заједничка судбина ваша изједначиће их све пред погледом вашим. * Припекло сунце. Наједрале земљине груди животним соковима, распињу се да мислиш пуцају. Све што живи као пресићено — миру^е. Нити се повија класје зрелога- жита, нити и најмањи листић на грани. Загасите, црне сенке најразличнијих облика шара,ју осветљене површине и свим предметима дају јачу рељеФност. Угрејан ваздух трепери површином земље и, као кроз какав вео, што ти стално игра исиред очију, тешко ти је и гледати. Чујеш ли какве гласове из близа или из даље, сви они, под јаром, одјекују у једном истом, пригушеном тону. По пландиштима скупљене у гомилу нечујно брекћу овце, а растркана говеда или леже или стоје, непомично као укопана, гледајући тамо негде испред себе, оним својим мирним, укоченим, веле бесвесним погледом, кроз који те векови насилно угинулих живота посматрају. Од скоро бујних потока једва остали трагови, а до скора широке реке повукле се у најужа корита своја. Тешка тишина овлада хоризонтом, и у један мах, кад ослушнеш мало боље, чујеш како тамо у даљини потмуло тутњи. Иогледант, небо још чисто, само тамо с једне стране почиње да тамни. И из те таме од једном затутњи јаче и заковитлају се црни облаци, мењајући непрестано облик: сливајући се један у други, јашећи један иреко другога, расиињући се, правећи продоре и провале тамо где их није било. Рекао би џиновска нека створења кренула се на јуриш да руше и тлаче све што пред собом нађу. Више зажарене земље заструје таласи хладноће, и, ако се још никакав ветар не осећа, на дрветима задрхтало и зашуштало лишће. Светлост дана све више и више слаби, па тек на махове забљешти. Црним облацима што све ближе иду разиграле се муње, и први гром загрми и запршти, а за њим учестају други. Стока и остале животиње узнемириле се, а људима се свила нека хладноћа око срца. Грмл>ава се чује све јаче, а громови све ближе ударају. И од једном избије пљусак. Не потраје дуго, а ти видиш како се, с оне