Нова искра
— 76 —
отра/не о које оу облаци доттт./1и, већ тточело да разведрава. Јачина пљуска почне да се смањује; киша ностаје све ређа, облаци се почну растурати, и поново се, још док киша пада, јаве сунчани зраци, испрва између облака Само, а после, кад се облаци растуре, проспу се ио читавој земљи. И тада, ако само имате очи, више но у којој другој прилици, осетићете сву величину сунца и његове светлос.ти. Кудгод погледате, .докле вам само очи догтрети могу, као на каквој златотканој основи, безброј као кристал јасних и свежих боја покрило земљу. Нестало прапшне и оморине, и у чистом, расхлађеном ваздуху, све као окупано сјаји се и бљешти. Људи лакше дишу и лакше се и пријатније крећу. И у њихним погледима као да је настала нека ведрина и сјај. Живот им дошао драг и мио. Живети, кретати се, хтети, радити, представља им само собом неизмерну срећу и благослов. И ако су их још тога истог дана потресали какви тежи, непријатни осећаји и мисли, у тој свежини нестало их. Погледате за каквим младим човеком, мислите: не иде но лети. По здравом му лицу видите исгтисану срећу. Скривен осмех задовол^ства игра му око усана и очију. И он одиста не иде но лети, лети на крилима љубави и наде, но атмосФери коју је сам себи створио. Вез сумње обузет је мислима о девојци коју воли, јер је у годинама кад та мисао доминантно влада над свим осталима. Мора да јој је стан тамо негде у правцу којим иде. Зна, да је у те сате код куће обузета иослом крај матере своје. Још јој није рекао колико је воли и чезне за њом, није имао ирилике за то; али, ако у чедности својој, само једном буде подигла очи његовим очима видеће то и осетиће: како је у бескрајном простору и она оунце које је, њему сателиту, суђено и које ће вечно пратити. И проћи ће крај њене куће и угледаће прозор њене девојачке собе. Беле завесице на њему обасјаће га, као што бела зора обасја свет, а оно мало цвећа у њему, што она негује, учиниће му се цвеће над цвећем. И тако свеж ваздух, крај њене куће, учиниће му се још свежији, и обузет најружичнијим сновима, што их само тонло младићско срце уме да ствара, проћи ће кућу њену, удалиће се од ње у одушевљењу, које ничега једнаког на земљи нема. И његова душа у екстази видеће, гледаће само њено девојачко лице, њене очи, кроз које се, као још једипо и кроз материне очи, најјасније осећа божанска мисао која управља људима и судбом њиховом. * Над земљом све ое више и више шири и нревлађује оетна мирноћа. Шаренило боја, у које се земља облачила, постепено се повлачи и уступа место једном једином, општем тону, тону увелости. Са груди земљиних скинута је богата одећа везена златом, и замењена једнобојном суром, рекао би ризом испосничком. Са дрвећа опада увело жуто лишће, и без потреса, иредано судби својој,
мирно ое слаже око стабала. Сунчева светлост не блешти више и не засењава очи тамо где се реФлектира о какав објекат, и све је хладнија. Са некаквих непознатих страна и крајева, у наше крајеве, у лику светлостних појава, ступа широка нека и општа меланхолија. Преко дотле чизтога, бледо-плавога неба, облаци почињу да се навлаче, троми, тешки, намрштени, и задрже се да тако још више појачају онај једини тамни тон што је овладао земљом. И поља и шуме, као да се сиремају за неки дужи сан и починак, ућутали се и све се више омотавају општом тишином. А ако се и тих дана зачује каква весела песма, а оно се осети нека, ма и најмања дисхармонија. Живот ће и даље тећи и развијати се, само га више не могу пратити радосни гласови и осећаји, што му се обично око колевке скупе. »Зашто?« запитаће многи. Живот је онај исти што је и јуче био, и како то, да и самР1 навучени облаци, више земље, могу давати правац и држати у зависности сав живот доле на њој. И тада, и ако ти што питају не добију јасан одговор, и ако га неће чути, они ће осетити како им се наговештава неким чудним, нејасним, магластим знацима и осећањима, и нека хладноћа обвиће им се око срца. И отићи ће им поглед и задржаће се тамо негде у тмуши иза виђеног хоризонта, и безброј питања ројиће им се у угрејаној глави, али ни па једно одговора неће добити. И та^да ће се, у очима њихним, онај општи сетни тон, на лицу земљину, још випте појачати и њихова Физичка пропаст наговестиће им се у најстрашнијој перспективи. Али, једновремено, и њихова духовна природа ојачаће као ретко када, и они, кроз чији се дух рсфлектирају све те Фазе и промене вечнога живота, осетиће се од једном силни и велики. »Од куда њима могућности да знаду за неминован крај свему томе што виде, док сав остали и органски и неоргански свет о томе ни најслабије представе нема ? Значи : у њима трошнима има ма и најмање парцеле вечности, која се зна и осећа, и има јасну иредставу о самој себи." И настаће после тога кишевити, тмурни и све хладнији дани. Под нашим хоризонтом велики процес расгхадања све ће се више развијати, али човеку који је, и огтхрван свакодневним, бледим, сићушним питањима и бригама, имао времена да и о томе процесу размишља, — и сам тај процес пружиће науке и знања, које ће га у истини дизати над околином његовом. А кад се у нашим крајевима буду кренули хучни ветрови да нам срце још више растуже, све сићушности нашега друштвеног живота отићи ће нам иод ноге и ми ћемо их се стидети више но и у једној другој прилици. И самртничка иесма ветрова, што вечито ирати вечиту борбу елемената око нас, ако је само будемо хтели слушати, учиниће нас мирним и сређеним, учиниће нас хладним и достојанственим гооподарима животних прилика натпих.