Нова искра

— 93 —

тројица па да се живи. Тројица су чинила друштво, равиоврсиост, промену; двојица су значила осаму и уопште ништа. Та и шта су, врага, двојица могла чинити? Јесу ли могла двојица гађати у нишан, јееу ли двојица могла лопте играти? Они су могли бити Петко и Робинсон Крусе, тако је, да; али ко Ке онда изигравати дивљаке ? Па какви недељни дани! Нилсу бејаше живот тако досадан те је отпочео да обнавља своја знања из геограФије и да их онда, помоћу великог Атласа госиодина Бигума, проширује и преко одређених граиица. Напослетку стаде прочитавати целу Библију и водити Дневник. Фритјоф је, међутим, остављеи потпуно самом себи, гледао да нађе утеху у игри са својим сестрама, што је било понижење за њ. Ну постепено, иа се прошлост стаде губити а чежња ублажавати; она се појављивала, истина, још о тихим вечерима, кад би вечерња румен бацила свој сјај на зид од усамљене собе, и далеки монотони глас кукавичин одједапиут умукнуо те учинио да тишина буде још дубља и већа. Она би се тада, са својом малаксалошћу, увукла у душу и учинила да све оболи; али није више

мучила, она је почивала на њему тако благо, да је била готово слатка као бол који се губи. Па и у писмима је ишло тако. У почетку су била пупа набацаних јадања, питања и жеља, али су за тим бивала дужа, нричала и о другим стварима п иапослетку .добила добар стил, била су леио исписаиа и исказивала као неку радост што се уме тако лепо да пише, а што се могло између редова читати. Према оваким приликама, сад би се по каткад појавило поново штошта што није смело ни главе дићи док је Ерик ту био. Фантастичие идеје стресаху своје блиставе цветове у досадну типшну догађајима сиромашна живота, а по чулима бејаше полегао ваздух снова, са својим животним испарењем које ирождире и дражи, и у којему је скривен фини отров слутњи, жудпих живота. И тако је растао Нилс; сви утисци детињсгва Формирали су меко блато, све је радило на томе, све је имало значаја; оно пгго јесте, што он снива, што зна, што слути — све то повлачи своје лаке али сигурне линије које се укопавају и удубљују, иа онда слабе и утиру. (НАСТАВИ'ЕЕ СЕ)

«

МЕТЕОРСКИ РОЈЕВИ.... — астрономска скица из доба новембарсксг рја и писања о прпасти света ж ЈЈЛелим да вас данас забавим мало иричањем о догађајима, што се збивају у великом царсгву васионе. У колико ми је положај, гато га сада међу вама имам, :(а ме ласкавији, у толико осећам и већу тежину своје дужности, која ми каже, да вам — у место нарочите забаве — ирочитам један лист из велике књиге, што је васиона вековима исиисује у своме алманаху. У огромној збирци најразличнијих небесних прилика ја се губим, не с тога што се у њима не могу наћи и разабрати, ве1> с тога што је свака небеска прилика и подједнако лепа и подједнако забавна: ни једна није важнија од друге, ии једна својом величанственошКу не уступа другој ! И онда Ке бити најиодесније, да се мало забавимо о догађајима који су данас на днекном реду — који ће се од сутра у вече почети збивати на небу нагаем. Историја наших дана бележи један чудноват покрет, који је захвагио све кругове друштвене у целом цивилизованом свету. Покрет тај изазвало је писање неких листова о скорашњој пропасти света, а највигае је одјекнуо код средњег сталежа западне Европе и неких по-

крајина простране Русије. Ни нагаа отаџбина није остала поигге^ена од тих гласова, срећом без озбиљних носледица, Свеколике те узрујаносги не би било, да, се у доба наших дана није појавио један клуб пророка, који под именом г. Фалба разноси сензационе гласове о предстојећој катастрофи Земљиној, макар да г. Фалб ни половину тога није изчео у својим прогнозама. Нашој Земљи прети велика опасност —• веле безимени пророци — од једнз велике комете, проиађене 1866 I, а која лута као какав револуционар по васиони без икаква одређена пута и правила. Та се комета непрестано приближава Земљи и 2. новембра —• дакле прексутра! — доћи ће нам тако близу да ће те вечери ударити у Земљу и издробити је сву на комаде! Тада ће — веле они — из Земље сукнути ватра и вода, из комете опет ватра и вода, па још и неки загушљиви и отровни гасови, све се то узмути, ускомеша, дигну се олујни ветрови, праска, севање права страхота! Ко ће то моћи преживети?! Као први знаци пропасти осетиће се у томе, гато ће све л>удство пасти у несвест, те ће се тако смак света извршити мирно, тихо, без ужаса и грозе. Овај је додатак у осталом, добро с.мишљен, јер ће људи, који 3. новембра освану мирно у своме кревету, као и увек до тада, протрљати мало очи, гледати, пипати око себе, гледати и кроз прозор, размишљати јееу ли већ у рају или на овоме обичном лежишту, па ће најзад доћи до закључка, како је смак света прошао без њихова учегаћа, а они су заборавили... да умру !... Замислите, толика заборавност !... Тежња човека за сазнањем нечега гато ће се догодити у будућности, са свим је природна. Није та тел^ња поникла у нагае доба: ми смо је наследили јога из најдревнијих времена и носимо ту клицу још из доба нај-

ХРОНИКЛ