Нова искра

94 —

Нижег културног стања човечанства. Од вајкада су се на небу јављале разнолике прилике, које су код свих народа изазивале најживље покрете просто с тога што тада не беху нознати узроци таквим особитим појавама, као што су на пр. тотална помрачења Супца, Месеца, тренутно појављивање сјајних звезда, јаче сипање падалица, појава великих комета и т. д. Не знајући им узрока, тадањи човек гледао је у њима миг неких виших сила и предзнаке каквих злочестих догађаја. Тако је и постало обожавање ватре, грома и т. д. То пак показује, да је човек још од искони прецењивао свој положај у природи. Човек је вазда сматрао, да јецелокупна васиона створепа ради њега, а не зна да она ни главе не обрће ка егзистенцији њоговој, јер не познаје сам циљ стварања, нити ће га икад моћи прозрети. И као мезимче Творчева стварања, човек је навикнут да себе сматра као средиште и циљ стварања. У таком положају природно је, што он сматра као да се цела природа развија пред њим само и њега ради само. Онда се заиста и мора јежити од сваке чудноватије појаве, на коју његово око није навикло, и да у њој сматра знаке кобних последица по његову егзистенцију. У таквим приликама, културни човек не разликује се много од преисторијског или онога што сада живи по аустралијским острр.има Тихог Океана! И данашњи пророци, водећи рачуна о тој урођености човечје природе, експлоатишу је ето тако ниско, користећи се једном сасвим обичном појавом у природи да њоме наговесте смак света! То ординарно експлоатисање свеколике читалачке публике, за осуду је у толико више, што то чине у име иауке, којој свет од вајкада указује своје респекте и у чије резултате много вере полаже. Није ово првина — такве су догађаје забележили анали из 999. године и 1832. — када такви пророци оставише без крова многе добре домаћине и знатно повећаше проценат самоубијстава. Ни сада не стоје боље ствари у једној руској губернији, где се читаве породице лишавају насушног хлеба, напуштајуКи радове по •1>абрикама и очекујући пропаст света потуцају се тамоамо, а неки се чак и убијрју од страха!... У свима таквим ириликама наука је ослободила преплашени свет, па је свагда одржавала победу, али се пророци још не устукнуше из простог разлога, што им треба живети, одзвати со... једном речи, што им треба новаца! * * * Необичне појаве комета давале су повода разним празноверицама. Обично су сматране — наравно код простијег света — као претече ма какве несреће, рата, болести, убијстава, завере, глади, одвећ јаке зиме нли жеге, земљотреса, поплаве и т. д. па чак и за предзнаке лепог времена, добре бербе грожђа и т. д. а сматране су и за људске душе које лебде по небу и т. д. и т. д. Ма како да су подељена мишљења о природи и саставу комета, сви су астрономи данас сложни у томе, да су то врло велика небеска тела, која се при свом кретању истина приближавају нашој Земљи, али су по нравилу увек даља него ли Месец. Различита су само мишљења у томе, од каквих су материја састављепа, на коликој су температури, каква им је густина и т. д. Неки их држе за сјајне гасовите облике, други пак, да су еастављене од безброја метеорских гомила ситних чврстих или течних комадића, од којих је свако за се целина, налик на пчеле .У РОЈУПрема садањем стању науке, сме се гврдити да је и само језгро комете — дакле најгушКи део њихов —• састављено од густе гасовите материје или од гомиле течних капљица — налик на облаке — што је све обавијено заједничким омотачем од гасовитих материја. Исто тако сматра се као утврђено, да ни једна од материја, које чине и језгро и главу и реп комете није усијана т. ј. није на високом ступњу температуре, веК сјаје само више хладном светлошћу или налик на електрично осветљење. И о самом пореклу комета, мишљења су доста подељена; у главном су ипак двојака. ^Неки сматрају да су комете постале у дома'Цају Сунчева система јогп од

искоии, па да се и баве у његовим границама, обилазећи око Сунца као и планете за дуже или краће време од неколико година. То су т. зв. комете са кратком аериодом. Осим њих, има комета које свршавају овоје пу■говање око Сунца за више хил>ада година, те се с тога и називају комете с дугачком иериодом. За њих се држи да постају тамо негде далеко у васиони, далеко од домашаја нашег Сунчаног система. Данашња наука сматра као доказано: 1) да комете долазе до Сунца по веома развученим путањама и то већином из посве грдних даљина и са сваке могуће стране у простору ; — 2) да су комете тела. врло разређена, посве незнатне густине: да су према количини своје масе мање и од најситније планетице, али да им је маса толико растурена, да заузима грдан простор, већи него ли и највећа планета; — 3) да је број комета веоме велики; — 4) да материје што састављају комету нису усијане. Да су комете тела веома незнатне масе, растурене у доста великом делу простора, имамо доказа у томе, што су оне, приближујући се Сунцу или којој планети, претрпеле врло знатне промене. Тако је на пр. неоспоран Факт са оном в :ликом кометом из 1880. да је она — по рачунању астронома — у почетку свршавала своје путовања око Сунца за 2039 година. Г1ри сваком пролазу њезину, она је долазила у близину појединих планета, које су је својим привлачним силама одвлачиле постепено са њене дотадање путање, те је знатно скраћивала периоду свога путовања. Тако је, у току времена, спала на периоду од 175 година. затим на 37, па на 18асада обилази свој пут за 10 година! Толико јој је скраћена путања утицајем планета и Сунца. Има и таквих примера, да је комета кратке периоде претворена у комету са врло дугачком периодом, па и такву, да се о^а више није никад вратила у Сунчани нам систем нити ће се икада внше вратити! Оваквих примера има врло много и сви нас уверавају, да можемо правити одсечних разлика између комета кратке и дугачке периоде. Права постојбина комета је свакако далеко ван домашаја нашега система — тамо негде у неизмерној, хладној пучини васионској, да нас посећује отуда с времена на време, па се вргћају тамо или пропадају овде толико, да их пре или после губимо из вида, губећи и саме било карактер самосталних тела било право чланства у нашем систему! * * * У најнови.је доба, учињено је једно важно открићо, да многе комете иду по исгим путањама којима се крећу и раотурене гомиле оситних тела, од којих по нека прелећу преко неба налик на ракетле, а некада се јављају у врло великом броју, као рој какав. Отуда се такве гомил ■ комађа и називају метеорски ројеви. Поједине се падалице могу запазити сваке ноћи, али их у извесно доба године има веома много, падају врло често, као што је то до сада у мпого прилика опажано. Ко их жели посматрати, нека их нарочито могри ноћу од 28.—31. марта; 7. — П.апрнла; 14.—17. јула; 27.—З1.августа; 31. окгобра до 2. новембра; 24.—30. декембра. Јога вечерас можете заиазити по коју падалицу иреко неба, највише пак после 2 сата по поноћи; то ће биги већ прве падалице из роја који нам се приближује. Сутра у вече видећете их — само ако небо буде ведро — у много већој количини око 3 сата по поноћи до нред зору, на северо-источном делу неба; то ће већ бити падалице из главнога метеорског роја, а мајлепши призор имаћете ноћу између 2. и 3. новембра, када треба бити на стражи већ од 1 сата по поноћи па до зоре. Тада ћемо ве^ наићи на главну масу метеора. Поћу пак између 3. и 4. новембра, ако се запази која падалица на одређ ном месту неба — то ће бпти последњи заостаци роја, који ће нам се понова јавити тек после 33 1 / 4 године! Веће падалице, од којих су неке виђене чак и у величини Месеца, називају се болиди или ватрене лоате. Врло често се овака тела распрскавају на извесној висини изнад земл.е, налик на ракетле. Ту појаву прати обично праска налик на топовски пуцањ или грмљавину. У таквим приликама поједино кома^е каткад пада на земљу