Нова искра

— 95 —

као метеорско камење или мвтеорити. Оваки се болиди у отгште јављају само опорадично, врлО ретко по више њих одједаред и тада су обично разнобојни. Таква једна прилика била је 15 јула 1874. када је н бо изгледало као каква шарена башга од севања болида најразличнијих боја. Некима су овакве појаве изгледале као летење змајева од којих све неке искре одлеКу, а јамачно су то и наше народне песме у много прилика лепо опевале. Астрономи су утврдили да се падалице и болиди крећу по истим путањама око Сунца. По неки су метеорски ројеви равномерно расејани по целој својој путањи. Те њихове путање секу се са иутањама појединих планета, па дакле и са Земљином. Кад Землла пролази кроз то место где се путање секу, тада се и иадалице јављају чешће но иначе. Пролази ли пак Земља кроз главну масу метеорског роја — као што ће то бити сутра и прексутра — онда нам се даје прилика, да посматрамо величанствену појаву, као што бегае на пр. она 15. новембра 1885, када се на источним границама наше отаџбине разлегала бојна врева у српско-бугарском рату. Оно обилато сипање падалица, чије сз лепоте очевидци не могу нахвалити, настало је из другог једног роја, који је постао растурањем једне комете. То се раотурање извршило 1826., а нарочито га је посматрао аустријски астроном Бјела, по чијем се имену и комета назвала Бјелова, а доцније је и сам рој добио то име. За ту се појаву код нашег народа надов зивале гатке о утицају на исход тадањег рата нашега. Ако оваке појаве имају одиста каквог утицаја на ратну срећу, онда је сасвим неумесно било што су Трансвалци заратили с Енглеском пре но се јави рој, који је био на дневном реду, пошто је појава роја имала тек да предскаже рат! Или су се побојали и једни и други од пропасти света, па су хтели што пре да отпочну кушати ратну срећу, како би анали васионски забележили да је при свршетку света вођена борба између две.ју култура, а од којих уз једну иде још и жарко осећање слободе свога дома, свога огњишта!.. Метеорити што воде порекло из распрснутих болида, често пута сипају озго у облику читаве кише крупнијег и ситнијег комађа, почев од неколико грама тежине па до читавих стена од по 4000 кгр. какав је пао у Америци, близу града Мозапила 15. новембра 1885. или 25.000 кгр. на Гренланду. Кад се то деси изнад настањених предела, онда обично не пролази без какве било штете по становништво. Године 823. надом метеорита занаљено је 35 села у Саксонској, поједино комађе лочинило је штете у Крему и Италији (1511.), у Плесковицу у Ческој (1723.), у Сијени у Италији (1794.), у Б' АЈ§1е-у у Француској (1803.), у Штанерну у Моравској (1808.), у Мадарасу у Ердељу (1852.), у Охију (1860.), у Кпуаћшуа у Угарској (1866.), у Иултуску у Русији (1868.), у Мадриду у Шнанији (1896.). Разна испитивања о природи болида довела су неке астрономе на мисао: да болиди постају негде на бесконачним даљинама згушњавањем и очвршћавањем оних гасовитих материја што испуњују просторо између појадиних сунчаних система у безграничној васиони. Ако су болиди и падалице из истога извора, онда можемо ићи даље, па у метеорском комађу сматрати почетке очвршћавање космичкпх гасова, можда и почетке стварања нових светова. Пошто је пак метеорско камење састављено од истих материја, као што је и маса наше Земље на пр. од силиката, гвожђа, магнезијума, никла и т. д. онда се може извести и даљи један закључак: да су разни сунчани сиетеми — све звезде — простране васионе сродни међу собом и по историји и по будућности и по садањем материјалу. До оваких закључака о сличности материјалног састава, целокупне васионе, у новије доба, доводе нас и најситније астрономске методе. Неки сматрају да су метеорити парчад од распрснутих и разрушених некадашњих светова нарочито по томе, што се врло често налази у њима и сам угаљ, који личи на наш камени и мрки угаљ. То би канда ишло у прилог поставци, да су метеорити остаци какве распаднуте или разрушене планете иди другог каквог тела,

које јо оило обрасло оиљем, на коме је дакле оило каквог органског живота. Ну, у том метеорском угљу још до сада није запажен никакав траг организама, нити биљпога ткива. Има мишљења, да су комете од вајкада биле стални чланови нашег Сунчано" система. Али то пре може важити за комете кратких периода, а не и за оне велике комете с врло дугачком периодом, па ни за болиде, који грдном брзином доспевају до нас из далеке васионе, а који, долазећи у нашу атмосФеру, трењем кроз њу угреју се, усијају и распрскавају. Ако је ово тачно, онда се може извести закључак, да се материје некадањих међузвезданих гасова постепено скупљају према сродним им сунцима и планетама па се падањем на њих таложе у облику метеорске прашине или метеорског камења, одржавајући на тај начин материјалну заједницу између најудаљенијих тела у васиони. Ну, ово је једно од најнеобра^енијих поља у астрономији, те се на њему нећемо нн задржавати више. Можда ће доцнија испитивања моћи штогод одређеније одговорити на та висока иитања, него ли гато то може данашња наука наша.. У место свега тога, да са неколико речи пре1)емо на садашњост тога питања о иропасти светова. Да бих и то што већма скратЛо, ја ћу вам укратко испричати .једну лепу епизоду о предмету који нас сада занима, а која се десила пре неки дан у једноме месту. Тиме ћу и завршити овај разговор. игоф. Ј. Михаиловић

(оигшићк се)

* У четвртом овогодишњем броју хрватског илустрованог листа »Рго8лчје1;а (< објавчгена је слика »Бигка код Београд 6. септембра 1688.". (Ве18тас1о те1; зуп 81 о<; еп уоог — в1;еес1еп 81;готепс1егћапс1 лгегоуеХ с!оог <1е кеувегПке тасМеп с!еп 6 вер1;. 1688). Из чланка г. Е. Ласовског, у истом броју, сазнајемо да је оригинал ове копије, прекрасан бакрорез, у власништву Хрватског Земаљског Архива. —■ * Из руског журнала »Историческш ВЉстниктз« засебно је одштампан, пре кратког времена, путопис Апдреја Сиротињина д Черезт> Македонпо и Болгарпо«. * У издању књижаре Егпев! Бегоих, гие ВопарагЧе, 28 (Рапв) изашла је студија Луја Лежеа „Бе сус1е ерј^не с1е Магко Кга1еуИ;сћ <! . Цена 1*75 Фр. * Јиндржих Слуничко (Праг) превео је иа чешки језик из збирке К. Хермана „Маго(1пе рјезте тићате(1оуаса и Возп! 1 Негсе &оут1« песму »Мустај-бег Лички и Мујо Орлановић«. * Главни одбор Учитељског удружења у Краљевини Србији расписао је стечај за израду Психологије (у спомен пок. Јов. Гавриловићу, учитељском добротвору) и Дечје књиге (у спомен пок. Јанку). Психологиј а треба да буде оригиналан рад, да је израђена према сувременим научним основима, да је, по могућности, доведена у везу са применом на наставни рад у школи и да не буде већа од 15 штампаних табака. Рок за израду: 1. јуни 1808. год. Награда од штампаног табака 100—120 дин. Дечја чњига треба да буде оригиналан рад са^слободним избором и што цопуларнијом обрадом, да ие буде већа од 5—6 штампаиих табака и да је, по могућности, са илустрацијама. Рок за израду: 1. јануар 1908. г. Награда 40—60 динара од штампаног табака. — Награђени писци водиће сами коректуру. —• * Ђорђе Вајферт, српски индусгријалац, поклонио је Народном Музеју своју велику и одличну збирку старина, коју је до сада чувао у свом Костолачком руднику. Овим иоклоном стула г. Вајфврт у ред највећих српских музејских добротвора. —