Нова искра

— 70 —

— Ваш од те, ћеро, од те! —• Полако, Рако, — вели поп и опружа епитрахиљ — најприје закон да свршимо. Дајте воду овамо. Живана једва дочека, па одмах донесе и метну на наћве зделу с водом, нађе воштаницу и спреми на посипци жар. Поп отпоче. — Похитасте ви — чисто л.утито вели Рако. — Знам ја попа. Сврши закон, па бјежи из моје куће и без каве и без ракије. И сад ће тако исто учинити. Но свеједно: да се помолимо Господу Богу и његовим свецима... Рако се при овом смерно поклони, осени себе широким крстом, а Вожа изиђе напољеЈ нађе Вукојицу, којега нагна те ухватише једну кокош и стрпа у бисаге. Поп сврши закон, иокропи кућу унакрст, пожеле срећу и напредак, па по навици пребацп епитрахиљ преко рамена, готов да пође. — Ене!... Весна, потрчи донеси попу груду сира и руно вуне па крст — рече Рако, али му се жена не мрдну с места. — Неонрана је ваљада још? — Јесте, попо, погодио си. — Е, нека. Наминућу се други пут. Свеједно. — Руно овамо, баба! Како да неће? Зар да се иод старост срамотим. Донеси брзо, кад је имамо. — Нека, Рако, па други пут — вели поп жалећи јадну Весну што је муж доведе и на ове гране. — Онда барем сједни... Дајте ту каву и ракију. Живана, сине!.. — Немам кад, Рако, душе ми. Па други пут. Божо, хајде узми крст и котлић! — заповеди поп и изиђе из куће. — Е, баш ми је жао, попо, што не сједе да попијемо по једну — збори Рако гредом испраћајући га — а валај имамо и шљивовицу, жути се пуста као скадарски зејтин. Али нека, нека... У, баш се осрамотисмо. Потрчи, баба, у клијет, те ми донеси једну лиру, дако ће пои имати да разбије, да му штогод метиемо на крст. — Немој, Весна, немам ништа у ситно вели поп и гребе улицом за Божом, који се- већ ниха од смеха. — Само ти, Рако, немој оставити, но дођи на сабор у Вараге сад о Јовандану. Кад ово рече, позва га и нешто је дуго с њим шапутао, после чега се Рако врати у кућу, доста весео и расположен. Но га пакосно срете Живана: — Силнога домаћина, Боже драги ! Баш све има, нека се не боји да ће оца покорити. И каве од двадесет гроша, и ракије у малој бачви, жуте као... како оно рече, жуте као окадароки зејтин. Ха-ха-ха!... Рако се иамршти и избечи на Живану. Његово лице још више потамне, беше готов да плане, да барем њој једном засуди, али место тога он јој тихо спусти руку на раме, дубоко уздахнувши: — Остави ме, дијете, ако си крштено. Зар ја не знам и не видим себе? Но не могу друкчије. Невол>а ме овакова начини. Штаћеш?.. И

ја мрзим на себе више и јаче него ти, но сваки други. Ја лажем од како памтим себе. Ето видим да ниигга не ваља: ни кућа, ии живот, нитита, па се зажелим да буде боље, и да и ја будем бољи, богатији, срећнији. Да и ја будем не као просјак ио као домаћин, да ми завиди село и крај, да ме ђеца моја благосиЛ)ају, а не куну. Зажелим то, иа се занесем, зборим онако у ветар, а вама се чини да лажем. Лажем... Лаж се увукла у моју душу, згрчила се у њој као метиљ, ирилијепила се за њу као ова знојава и каљава рубина за моје нечисто тијело... Јеси ли чула и разабрала ?... Али ја не лажем, то није лаж. С несрећом ; овако ситном и гадном, ја, дијете, не могу више да споредујем. Доста је било!... Ја вјерујем својој лажи, јер она није лаж, но је моја истина, моји снови, ја то заиста својим очима видим што зборим и чим се заносим... Нека, нека, смијте се ви, али ћете најзад виђети како ће Рако нешто крупно учинити. Крупно и страшио. Ако не за себе добро, а оно за друге рђаво! Барем то ћу моћи. Виђећете да сам цијелога живота, како ви кажете, лагао, само да најзад нешто крупно учиним... Кунем се Господом Богом да ће то већ једном бити, те да се задиви, ако не цио Колашин, а оно барем наше Козарево... Виђећете ко је Рако Козаревац, кога и његово рођено дијете дира и ћуптка с поге на ногу... Виђећете!.. IV. За неколико дана унапредак имао је Рако много јаких сукоба с укућанима, особито са Живаном, која је хтела да се он махне својих лудих сањарија, па да буде човек, као и сви људи итто су, да запне на посао, а не само да хуче и мршти се по кући, кад за то иико не да ни хлеба, ни каве, ни ракије. Нарочито се између њих двоје загусти, кад он без свакога разлога врати њене просце, који је тражише у добру, отању кућу за сина Добрије Житковчанина. Живана се уздржа док просци не отидоше, али после јурну на њега и ко зна до чега би дошло, да Рако не узе своју обичну важно-мрачну позу, и не рече да га иочека још кратко време, јер се, вели, решио на неко ствари, које могу дати крупних иоследица. Он је нешто говорио с попом о њој, нашао јој згодну прилику и, на крају крајева, нада се да ће она отићи из његове куће као кнежева кћи — у кнежеву кућу. Живана са знаком сумње отклимну главом, али опет пристаде да га почека зар тога ради, да види само шта још може њен чудновати отац испалити и учинити. Овај се некако промеии. Ђаволски га поп још више својом посетом узнемири, шапнувши му, да му не ваља заборављати е му је отац био кнез, особито сад кад је Козарево без њега. Само кад би га послушао — он би то могао испословати. То Рако прими за готово и не видевши да поп збија шалу. Он виде да му је досадашњи живот мимо сваку меру чемеран и бедан. Премишљајући тако, он све јаче згушњаваше боје, па виђагае црно и онде где га сасвим не бегае. Та.д