Нова искра

— 123 —

Фесора и духошшка кретао у овечашш приликама П .0 салонпма п двораиама за иримање царичннпм и царскпх принцеза. Дипломација је била у византијском царству бнтни део државнигатва, и с правом се велн за њу да је она била мати нознијој и надалеко чувеној млетачкој и пацској дипломацијп. Непрекидии саобраћај са свима тада нознатим народима на истоку и на западу, потреба да се на миран начин и неком врстом погодаба заустави све необузданије надирање варварских иарода, који су жудели за Цариградом, као и тежња, да се од њих створе иријатед.и впзаптп јоком двору; интересовање, којим је Бизантпјау своју рођену корист пратила све догађаје у свету — начинило је од грчке дипломације оно што је она у истини и била. Она је, располагала великим знањем, вештином и лукавством. И дапас, кад њеп рад посматрамо објективно, са гледишта државног самоодржања, морамо се самодивитн њеној вештини, умешности и вредноћи. Само јој се млетачка динломација приближује временом, која се у већини случајева служи системом, позајмљеним од визацтијске дипломације, своје учитељице. Иајзад је, и дворски сјај допринео да се државни углед уздигне у очима варварскцх народа. Близипа истока и богаство, којим располагаху цареви, повећаше сјај и углед царскога престола тако да се са тим сјајем и церемонијама дотерало, ни мање ни више, но до неке врсте обоЈкавања владаочеве личиости. Овоје збил.а одвратна слика, но тада је изгледало да то одговара назорима света а још вшие п поглавито захтевима државне политнке. Константин ПорФирогенит опиоао је у једноме своме делу живот на двору са таком тачногаћу какву заслужује свако бо.ве дело. Овај опно пружа нам блиставу слику источњачко-грчкога сјаја, и читајући га ми појмимо огромно страхоногатовање са каквим увек излажаху туђи поклиоари пред царски иресто. Тирске п беритске Фабрпке свиле, цариградске златарске радње п ове остале гране уметничке индустрије, којима раополагагае Цариград, лиФероваху потребне декорације за царски двор н његов ојај гато се бегае развио по палатама. У меото простога пуриурнога огртача, какав ногааху рпмокп имиератори, облачилн оу грчки цареви, почев од Дпоклецп јана, богате, златом проткане хал.пне скрлетне боје, обућу искићену бисером и драгим камењем; око чега пм је била дпјадема украгаеиа бисером, а на рукама златне гривне. Већ у VIII веку круна заменп дијадему; у место ципела дођоше црвсне получизме извезене биоером и овплене златом проткане хаљине, поред другпх приновл.епих знамења царскога достојапотва и моћи. При појави царској разлегала би се песма и свирка, док су му се понизио нриближавалн страицп који су имали да му предаду пиома спојих господара. Ово иеколпко кратких црта, којнма сам мало час покушао да нриближио предотавим олику државиог, привредног и књижевног жпвота у византијском царству, даће пам такође п иојам о друштвеним прпликама,, какве су владале у

престоници почев од .Тустинијана, па све до ночотка државиога опадања. Двороки жпвот пружао је вигаем оталежу прилику, да развије једииствен сјај, каквом је тегако наћи оличпа у свету. Одлично васпитање, какво су тада добпјали синовп и кћери из такозваппх »бол.пх« породица, чпнило је, те су опгатење међу образовапима а тако исто и њихови другатвенн састанци имали свога нарочитог зпачаја. Неговање књижевности и музике, чему се н л.удп и жене одаваху с подједнаким пптереоовањем, одушевљење за уметношћу и, па жалост, само н сувигае јако истакнуто разумевање црквеиих догма као и претерана ревност око њихова тумачења, све то сачињавало је широк оквир (широко пол.е) у коме се креташе конверзацпја. Телесна п витешка вежбања, изузевгаи случајеве рата, нису била омиљена, а то друкчпје иије ни могло да буде у другатву, које се без ирестанка забављало студирањем Нлатона и лупало главу и ломило копља око питања о нроизласку Светога Духа н о важности саборских одлука у Пикеји или оних у Калкидону. Било је истакпутих л.удп, опробаних у уметностп и науци, око којнх се скунљагае круг образованих жена, чије салоне за примање посећиваху високодостојници, научари, ратници, духовници н лене, образоване даме. И сами владари II владарке, којп иначе изгледаху да су неприступачни, бавили су се често и дуго у оваковим круговима, а често су и сами они, као на пример цар Лав Мудри, на перу вегат Константин ПорФирогенит и леиа и духовита царица Зоја, уза се нмали поред царске телесне страже, коју сачнњаваху Варежани, такође и духовну пратњу, којој је било отављено у задатак да увек одри;ава у будном стању духовне способности и генија крунисаних књижевника. Да је уз ово, а иарочито за владе Василијевића и Комненовића цветала интрига, а с њом и корупција, властољубље п жудња за имањем, чиме, изгледаше у извеонавремеиа, цело другатво заражено, неоспорна је чињеиица, која је иначе светлу слику византијског дворског и државног жнвота мутпла и то кадикад на начип врло убитачан и омогућавала дубљи ноглед у унутрагањи дугаевни живот впзаптијског другатва, које је и норед свег ' свог чувепог образовања ииак показивало педово./вап и непотпун дугаевни развитак. У томе ће поглавито и бпти оспов нзопачењу и суровоотпма, којп боху сталии пратиоци дворских револуција, које се иарочито у нозппје време често дегааваху те срамоћаху уопомену и -име светске нрестоиице, Цариграда. Па ипак овај град заслужује поменуто име светскога града. И он је пмао својих лених особности, својих светлих и тамиих момената, својих ужаса п радости као п свакп велики град. Алн у главноме био је он жнжа свега питересаптиога, поприште сјаја н ужпвања. Престоннца визаитијских царева импоиирала је овојом величином и велелепногпћу; сјај на дво]>у п богатство у стаповнпгатву опијаху странце, којн ое не могаху довол.ио папричати својим земљацима о невнђеиим чудима ове ве-