Нова искра

поглед вечиости и бескрајностп. Захукталпсте се, и у тмуши, што је пред вама, тражите ма и иајмању парцелу среће, и ако неисдрини извори среће почивају у самима вама. Луда утакмица међу вама за нека уображена богатсгва и задовољства никаква вам задовољства није дала, и ви ипак, прегонећи један другога, срљате у тој утакмици низа страну, и самовољно стремите у пропаст. Па нашта се то онда сведоше поуке ваших учитеља? Али на жалост људи ће у нашем друштву и даље ићи путем по којем се бесвесне масе крећу. Путови што их појединци прокрчују и даље ће узалуд ишчекивати што већи број пролазника. Површна, штура знања, што их дају површне и штуре спреме, а нарочито штура срца, и даље ће господарити друштвом. И даље ће се очајна борба бити за лажну славу и сумњиву величину. И даље ће и иоља и шуме, и јутра и вечери илакати за онима који их разумеју и којима су само они у стању да пруже највеће добро што га човек може имати : незаинтересовано одушевљење, које једино отвара пред људима врата ка правој срећи. А тако бедном, тако настраном схватању ствари највише у ирилог иду баш саме наше друштвене прилике. И ако смо друштво младо, које би требало да се с иравом нада само леишој и сјајнијој будућности, међу нама је, на жалост, тирански завладао цинизам који се смеје и руга сваком узвишеном осећању. И тај цинизам, коме је једини идол материјално благо, спутава и свакојаке препоне ставља и измишља смеровима и раду којему је једини циљ што лепша буду1шост нашега друштва и читавог нашег српског народа. Да ово нису само голе Фразе, ето култивисаних и племенитих радника међу нама, па нека они цене. Тај цииизам, управо та бескарактерност, заразила је све редове нашега друштва. И где су онда те моралне силе, иа које се можемо ослонити, и у којима можемо спаса тражити у овом ужасном хаосу што тутњи око нас са свих страна, и прети да нас упропасти и сатре?!... 'Гу котву спасења пружа нам једино проучавање и неговање појма о Лепоме у свим појавама његовим. А Лепо је и задрхтати на помисао о јединетвеном иожртвовању наших старих за добро и част напаћенога нашег народа; Лепо је и мислити на своје мртве, и због њих, које ћемо читавога века оплакивати, чувати се свакога срамног дела; Лепо је и озбиљно и мушки посити своје беде и невол>е, и оне што су од Бога а и оне што су од људи; Лепо је и читавога свога века радити на остварењу каквих племенитих замисли својих. Јест, све су то лепоте и то онога вишег, духовнога реда; а да их човек све у духу своме има, нису потребиа ни земал>ска блага, ни положаји, ни одликовања што их људи деле. Потребно је сваком, и најобичнијем уму, отворити само очи и мало бол.е погледати око себе. А да оствариЈЈ

такав смер свој, притећи ће човеку у помоћ и сваки сунчани зрак, и свака сенка, свака боја из светлостнога спектрума, свака птичја песма, сваки облачак, свака, и најмања тајна и тајанственост, којих је безброј сколило и постанак и живот и смрт свакога човека. И највеће лепоте, што их у машти својој можемо видети, само су копије оиих лепота, што у истини постоје око нас. Сунце, извор свег живота на земљи и свпх атрибута што прате и свестан и несвестан живот, у духовну природу човекову унео је елементе, који човека највише дижу. Па зато, како се мени чини, могло би се рећи а да се много не погреши: видети, значи толико исто колико и знати. Посматрати, на иример са какве узвишице, видик обасјан сунцем, није ли једна од најузвишенијих забава и духа и мисли човекових? Светло зеленило у најразноврснијим тоновима покрило земљу. Тамо протиче река или поток, и воде им се беласају. Хоризонт завршен планинским венцем или равницом која се губи пред погледом. Један велики комплекс зеленила раздваја од другога широки друм што се вије пољем или падином, као некакав живи створ из царства маштарија. Овде-онде види се по неко станиште л>удско, кућа, кућица или колеба, које је неки нама једнаки смртни створ свио себи за гнездо, исто као што је гнездо на оном дрвету, које су опет себи свиле чавке или вране, и у којима су се расплетале и расплећу драме и трагедије, какве нису написали ни Софокл , ни Еврипид, ни Шекспир. Ону надину тамо покрила стара шума, а ону другу тамо млада шумица, забран; и та разлика у старости њиховој, као сама од себе, предстани их вам једну као скуп старијих људи, а другу као скуп младића; и све оно што чини разлику између старих и младих људи, учини вам се да видите и у том другом органском царству, шуми и растињу. Друмом се јаве путничка кола, и за мало задрже вам пажњу. Ви их гледате, и из оног сплета мисли и реФлексија, од једном се јави једна једина, која вам за тренут апсорбује све остале: »Ум за морем, смрт за вратом. 1< И сколи вас сета, тај најискренији, најдубљи и најреалнији осећај човеков. Али сета, коју је та мисао изазвала, не траје дуго. С кола, којима иутују незнани путници, поглед вам се крене у страну: нове слике и нови осећаји поново вам пренлаве све биће. Пољем чобанин тера стадо, а поред њега мирно, свестан своје дужности, иде интелигентан пас. Чобанин, ако је млад, евоцира вам слику блуднога сина, у чијој души ратују племенити осећаји са рђавима, како ће напослетку племенити осећаји исренога покајања да победе. А ако је стар, пред вама се раснлео читав један човеков живот, пун борбе и напора, пун и радости и жалости, како ће се на послетку да заврши философском резигнацијом. Старац вам се представи као идиличан јунак који последње дане своје проводи у најужем кругу пријатеља: 'са стадом и псом својим, са мравима, бубама и