Нова искра

— 138 —

куша да се крене. Веровала је да ће сам судија, по званичној дужности, забранити туженоме да се лажно куне. Судија је веома разложан човек и врло добро зна какви су људи његови земљаци. Зна он одлично до каквих неурачунљивости долазе људи којима је нападнута част. Ова ће заклетва утврдити да тужитељка клевета, донеће јој презизирање и, још више, — прогонство! Тужи гељку нико неће у службу примити. Нико јој неће дати никаква рада. Па је ни њени родитељи неће трпети, него ће се вазда запиткивати: кад ли ће доћи онај срећни час да им кћи отиде из куће? Не, није могућно да судија није увиђао сву оправданост њезина захтева и сву потребу њезине тужбе. Поред тога, судија је гледао ову тужбу као сасвим оправдану и због тога што би, у случају неповољног решења, тужигељка скупо платила своју дрскост. Ако је, доиста, све то знао, у толико је био позванији да заклетву спречи. Она је умотрила како судија неколико пута загледа пасторово уверење. Због тога је почела мислити, да ће му заклетва бити допуштена. По лицу судијину види се да о свему дубоко размишља. Неколико пута испитивачки је ногледао тужитељку. Али се сад сасвим јасно види његова одвратност према њој. Гледа је сасвим узбуђено. Чак када би и чисту истину говорила, — ипак не заслужује никакве пажње. Често бива да судија, још у почетку парбе, предлаже парбеницима измирење. Али овога пута као да је већ сувише уморан и нерасположен за такав корак, те се једино стара да би законски проучио и решио ову ствар. Положивши уверење на сто, он нагласи оптуженом последице које наступају ако је заклетва лажна, и уз то исказа своје уверење да је оптужени јамачно о свему добро размислио. Оптужени је све то саслушао исто онако мирно као и све друго дотле, те одговори са поштовањем, али не и без достојанствености. Тужитељка је све то пратила несумњиво преплашена. Покрети су јој насртљиви, руке згрчене... Хтела би да говори. Ужасно се бори са стидом и гушењем које јој не да дахнути, али је немоћна да то савлада, те не може ни једне речи да каже. Заклетва је, дакле, примљена. Оптуженога нико не може од ње задржати. Све до сада није веровала да то може бити. Али сада види сасвим јасно да ће се кроз неколикоко минута све свршити. Страх, који је био јачи од свега досадашњег, потпуно овлада њоме. Пренеражена је; више и не плаче... Његова је намера, без сумње, мислила је, да навуче на себе вечито проклество. Веровала је да ово чини једино у намери да пред женом сачува свој досадашњи углед. Али кад је већ морало до свега овог доћи, како сме да руши светињу свога бића? Не, доиста не, јер ничег ужаснијег нема од овакве заклетве! У греху лажног заклињања има нечег ужасног и тајанственог. За такав грех нема милости.

Врата у паклу сама се отварају чим се иомеие кривоклетниково имс. Није га смела ни погледати, бојећи се да му на лицу не угледа кривоклетнички жиг, што му га удара гнев Божји. У тим тренутцима, док је она све више и више падала у очајни страх, судија је показивао оптуженоме како ће сложити прсте за заклетву. Затим судија стаде прелиставати књигу, ди нађе потребпи текст у њој. Видевши да је оптужени већ ставио руку на јеванђеље, она полете ка столу и хтеде пружити руку да га сачува од заклињања. Али се ипак још иадала: даће Бог па ће се уразумети макар у последњем тренутку. Судија нађе текст заклетве и иоче га гласно читати. Али је морао застати, пошто оптужени није био поновио све као што треба. Оптужени, изговарајући заклетву коју је судија читао, погрешио је на једном месту, те је требало поново почети. Била је изгубила већ сваку наду. Сад јој беше јасно, да је ово нови његов престуи, због којега навлачи вечни гнев Божји. Стога је и раширнла руке, немо казујући да је изгубљена свака нада. И свему је овом само она крива, јер га је она, а нико други, и оптужила и довде довела! Али она је била остала без икаквог рада; живела је неодевена у зими и гладна међу л>удима. Дете јој ено умире, једва што живи. У ког да тражи помоћи ? Никад и ником не би веровала, да он може и овакав бити! Судија поче поново изговарати заклетву а оптужени понављати. Још један минут — и све ће бити свршено. А то се не може никад опростити! Чим је оптужени почео изговарати прве речи из заклетве, она долете столу, одгурну његову положену руку и зграби јеванђеље. Прибра се брзо и одлучно. Он не сме бити под проклетством. Не сме! Слуга притрча да јој отме јеванђеље и да успостави ред. Све што је у вези са судом и судским радом утицали је на њу увек са пуно страхопоштовања, иа је и сад веровала, да ће је због оваквог поступка бацити можда и на робију. Али, иоред свега тога, јеванђеље не хтеде пустити из руку... Нека буде с њом ма шта било, али му она неће допустити да се лажно закуне. И он јој сам приступи да отме јеванђеље, али га она снажно одгурну. — Ти се не смеш заклети! врисну она. Не смеш! Сви се узрујаше и узбудише. Сви потрчаше судијину столу, присутници устадоше а гшсар скочи и склони мастионицу, бојећи се, јамачно, да је ко не претури. Судија снажним и јасним гласом узвикну: — Мир ! Сви ућуташе. — ТТТта. то хоћеш? С каквим правом уклањаш јеванђеље? — упита судија тужитељку одлучним и оштрим гласом.