Нова искра

— 150 —

покушао, с надмоћном доброћудношћу, да исмеје нред самим собом ФритјеФа; али кад му то није пошло за руком, он онда прибеже дрским парадоксима о којима се с презрењем уздржавао да дискутује; он их је просто износио, у свој њиховој смешној гнусности, и онда се повлачио с подсмехом и ћутањем. Тако су се разишли. С Ериком је стајало боље. У њиховом младићском пријатељству било је свакад неке уздржљивости, неке душевне срамежљивости, те су отуда и избегавали да се сувише добро познаду јер је то нарочито опасно за прајатељство. Они су у свезаној дворници својих душа били одушевљени једно другим, ћаскали су срдачно и поверљиво у соби за седење, али у одаје за спавање, куиатила и друга одељења свога душевног стана они нису ни улазили ни излазили. Па и сад није било друкчије; уздржљивост је може бити била још и већа, у сваком олучају од Иилсове стране, али за то се пријатељство није ни у колико умањило, и њихов камен темељац био је као и некад дивл>ење Нилса Линеа према Ериковој смелости и животној одважности према његовој готовости да свуда потрчи и у све се умеша. Али, Нилс не могаше сакрити од себе да је ово пријатељство било врло једнострано, не зато што Ерик не би имао правога осећања за пријатељство или што није имао вере у Нилса. Напротив, нико није могао мислити узвишеније о Нилсу но Ерик; он је сматрао да он има несумњиво толико дара да о критици није могло никад ни речи бити, али је у исто време, с овим слепим признањем, сматрао и то да је оно, на чему је Нилс радио и чиме су се његове мисли заиимале, тако савршено далеко од хоризонта до кога су његови погледи могли допрети. Он је био уверен да ће Нилс моћи савладати пут, којим је пошао, али је исто тако био уверен и у то да његове ноге немају никаква посла на томе путу па зато није хтео ни стати ногом на њ. Ово је било наравно зло за Нилса, јер и ако Ерикови идеали нису били и његови и ако му оно, за шта је Ерик у својој уметности хтео наћи израза — за романтично или још боље сентиментално-романтично — није било симпатично, ипак је он могао и на даље гајити у срцу веће симпатије и с њоме пратити постојано развитак пријатељев, радовати се с њиме, кад би учинио напредак и уливати му наде, кад би застао. У овоме погледу било је дакле пријатељство једнострано. Због тога није било никакво чудо што је Нилсу у овоме времену, кад је у њему поникло толико нових ствари, те отуда била и жеља врло велика да то коме саошнти и нађе осећајног разумевања, пукло пред очима те увидео да је ово пријатељство недовољно; огорчен због тога стаде он разматрати мало пажљивије пријатеља, о коме је дотле тако штедљиво судио, па га обузе неко тужно осећање да је усамљен. Било му је као да је све, што је био понео са собом из завичаја некада, отпало од њега и оставило га да иде путем заборављен и остављен. Врата за повратак ка ономе, што је било, бејаху

затворена, и он стајаше напољу празних руку и осамл>ен; што је хтео и за чим је жудео, он је морао сад сам извојевати: нове пријатеље и ново задовол^ство, пову л>убав и нове успомене. * * * За читаву годину дана бејаше госпођа Вој Нилсу Линеу једина, ирава сапутница у животу. Тад стиже писмо од његове мајке која му јављаше да му се отац опасно разболео и да се мора вратити у Ленборгард. Кад је стигао дома, отац му је био мртав. Нилсу паде тешко, готово као неки злочин на срце, што је за носледњих година тако мало жудео за кућом. Он је истина доста често у мислима био тамо, али само као гост, с прашином из другога краја на оделу и успоменом у срцу на друга места. Он није чезнуо за кућом у неисказаном болу и чежњи и завичајем, као за сјајним светилиштем свога живота, није га нимало привлачило да целива земљу свога завичаја, да почива под његовим кровом. Сад се кајао што га је изневерио, и, смрвљен од бола, он је у своме кајању осећао да је он крив за ово што се догодило, као да је његово неверство и изазвало смрт. Он је питао себе зачуђено, како је могао мирно живети далеко од свога завичаја, јер га је он сад везивао да се неком чудном снагом; са сваким набором свога срца хватао се он, у бескрајној чежњи, за њ, као да се бојао да неће с њиме бити у срдачној вези како је он желео, несрећан због тога што су му тисућу успомена, које су му из свакога кута, свакога жбуна, из гласова и расположења, из тисућу мириса, па чак и из тишине, довикивале, што га је све то довикивало гласовима из сувише велике даљине, гласовима који нису били оне пуноће и оштрине, какви су њему били потребни, већ су донирали до његове душе само као шуштање лишћа, које пада на земљу, као жуборење таласа који се губе и губе... Срећан је онај који, у своме болу због смрти каквог му милог створења, има да оплакује само иразнину, усамљеност, губитак; јер су теже и горче сузе које треба да испаштају за немање љубави према покојнир^у, чега су прохујали дани били сведоци, и што се сад ништа није могло више иоправити од свега онога што се грешило. Јер сад се опет све јавља поново: ие само опоре речи, пажљиво отровани одговори, нештедимични укор и бесмислена јарост, већ и оштре мисли које нису заоденуте у речи, преухитрене оцене, које човеку пређу кроз главу, немо слегање раменима и невидљиво осмехивање пуно поруге и нестрпљења — све се то ионово враћа као отровне стреле које се својим врховима дубоко забадају у своје рођене груди, својим туиим врховима, јер се оштри шиљак заломио у оном срцу које више не куца. Оно не куца више; ти не можеш ништа више поправити, ништа! Сад имаш довољно љубави у твоме срцу, али је сад сувише доцкан; хајд, пођи с твојим пуним срцем на студен гроб! Можеш ли да му приђеш ближе ? За-