Нова искра

— 153 —

пристајаше на то те се смешкаше као на какву веселу Фантазију; али се могло јасно опазити како је она била тврдо уверена да се овај пут неће никад остварити. Међутим, по савету лекаревом Нилс је спремао све што је требало а она га је пустила да ради; он је одредио и дан поласка као и све остало, а она је била сигурна, да ће се нешто догодити па ће све то покварити. Али кад је само још неколико даиа требало па да се крену и кад је њен најмлађи брат, који је требао да управл>а имањем за време њенога одсуства, био стигао, она се узнемири и сад је она управо била та који је понајвише наваљивала да се пође, јер је још једнако страховала да ће у коследњем тренутку искрснути каква сметња. И онда отпутоваше. Првих дана она је, због остатка од онога страха, била јотл непрестано неспокојна н нервозна, и тек кад је овај срећно ишчезао, њој бејаше могуће да осећа и појми да се она одис/га кренула на пут да види све оне лепоте, за којима је тако бескрајно чезнула. Сад је бејаше спопала поготову као нека грозничава радост а неко иретерано очекивање обележавало је све њене мисли и речи које су се само врзле око тога, шта ли ће сутрашњи дан донети са собом. И дошло је све — све је дошло; ал она не бејаше обузета и испуњена ни онаком моћи ни оном усрдношћу какву је очекивала. Она је то замишљала сасвим друкчије, али је и саму себе замишљала друкчије. У њеним сновима и песмама то је све било као с оне друге стране мора, магла из даљине је са слутњом застрла немир појединих делова и облика у великим потезима прикупила у једну затворену целину; преко свега тога ћутање из даљине је разастрло своје свечано расположење, и било је тако лако да га човек појми као лепоту — али сад, кад је била у сред тога и кад је сваки поједини малени потез стајао ту, свак одвојен и за себе, и кад је чула многе гласове стварности, и кад се лепота преламала као светлост призмина сад не могаше она то сакупити, не могаше то на обалу к себи довући, и с великим незадовољством мораде признати у себи да осећа да је сиромашна посред свега овога богатства у којем се није умела наћи. Она је чезнула само напред и непрекидно налред како би видела, да ли неће наћи које место које би могла опет нознати као место у сну виђенога света, који је на сваком кораку који би болесница учииила да би му доптла ближе, изгледало као да губи чаробии сјај, у коме је досад блистао, те се њеним разочараним очима појављивао у обичном осветљењу сунца и месеца као и другим смртнима. — Али њено тражење не би награђено; па како годишње доба бејаше већ на измаку; они пожурише у Кларанс где им је лекар саветовао да проведу зиму, и куда је и последња бледа нада мамила уморну, сном обузету душу. Та то је био Русовљев Кларанс, Јулијин рајски Клараис!

Ту су дакле остали; али, узалуд је зима била блага и поштедела је од свога студенога даха — она је не могаше ипак спасти од изумирања њене крви. И кад се пролеће, у своме тријумФалном походу указа кроз долину носећи собом клицање, бујање и јеванђеље постања, оно је мораде напустити и оставити да вене посред свог бујног обнављања, јер његова снага, која јој се указиваше у светлости и ваздуху и земљи и влази, не могаше у њој створити ни толико снаге да би њена крв, набрекла од здравља, могла и сама узети учешћа у великој радости због свемоћи пролећа. Не, она је морала венути тако; јер последгБи сан, који јој се у скривеноме куту и завичају бејаше појавио као нова зора, сан о красотама некога далеког света — он не бејаше донео дан, његове боје бејаху избледеле, што им се ближе примицала, и она осећаше да су оне избледеле само за њу, јер је она тражила боје којих живот нема, желела лепоту која на земљи не сазрева. Али жудња се није угасила, она је горела у њеном срцу тихо и силно, бивала све врелија у своме болу, врела да је сагоревала. Око ње је светковало иролеће своју светковину пуну лепота: бели звонасти цветови висибабини објавише његов долазак, а жиличасти пехари шафранова цвета поздравише га с усхићењем. На стотину малених иланинских река јураху стрмоглавце на ниже у долину, како би објавили да је дошло пролеће; али су сви они дошли одвећ доцкан, јер куд год су нролазили, крај зелених ивица од јаркова, већ су стојали тамо жута јагорчевииа и плава љубичица па климали гла,вом: знамо већ, знамо већ, опазили смо ми то пре него ти. Врбе истакоше жуте заставе, а коврчасти папрати и као кадиФа мекана маховина окачише зелене гирланде по голим зидовима на виноградима, а на тисућу коприва скриваше иодножје од зида, дугачком ивицом која се преливала у црно, зелено и затворено црвено. Трава је разастрла свој зелени огртач на далеко и широко, и по њему посадише многе лепе травке: зумбули с цветовима као звезде, и цвеће као бисерак, красуљак у тисућу боја, звончићи, сасе и зевалице, и на стотину других цветова. А над цвећем на земљи лелујало се, ношени од столетних стабала трешњевих дрвета, ваљада на тисућу сјајних цветних острва, о чије је беле обале ударала светлост с пенушањем, и која су лептирови, доносећи вест с цветнога континента тамо доле, прскали црвеним и плавим пегама. Сваки је дан доносио ново цвеће: истеривао их је у вртовима крај језера у разнобојним шарама из земље, стоваривао их је доле на гранама од дрвећа, циновске л>убичице на павлонији, а велике пурпурно пругасте лале на мањолији. Дуж путева нротезало се цвеће у плавим и белим редовима, испуњавало је поље жутим хордама, али нигде није било тако густо као горе међу висовима у осам.љеним, тоПлим, малим долинама, где је тис с јасно сјајним као рубин куглицама стајао