Нова искра

191 —

од повише Топлице до Дунава, З&јац (т. пот зтз'.), Зајци (пот. р1.), а писмени људи из тих крајева кад читају из књига хоће да кажу и у сажетом облику зец, која је уобичајена у књижевном језику из западнпх крајева Српства. А од Топлице до извора Мораве, у крајевима: лесковачким, врањским, кумановским, прешевским, гњиланским, изморничком и криворечком у обичају је ова реч у народном говору Зи.уц (зајац) р1. Зајци, а око Кратова и Кочана чује се више Зајац. Тако и на Косову и око Велога Дрима Зајац , а у Призрену Зај'ц. Око Берана и у источно-јужном крају Кнежевине Црне Горе народ изговара Зајец, а неки изговарају Зајиц, нека средина између, е и и, те својим звуком за једну трећину пруближује се ђ. »Вала си хитар као зајец, а лукав си као лајсица, а лијеа си нао лијеаа ружа! или Брз си као зајец, лукав си као лајсица, лијеа си као лијеаа ружа!" У Маћедонији пак у извесним крајевима чује се по најстаријем изговору. Иајвише је у обичају зајак (попг, вт§), зајаци (пот. р1.); и заек у говору, а зајек у песми кад се на глас певг; зоек у говору, а зојек у песми код Мијака и око Дебра. У опште, дакле, цео југоисточни крај српскога народа говори п данашњи дан пуну реч зајац с дијалекатским варијантима у народном изговору. Према томе у моравском и тимочком крају чује се и кажу људи зајечар оно место у пољу где има највише зајаца, где се највише они пате и живе. То су места по пољима обрасла шибљем, врбом и трњем (лугови), а по висоравнима ситном шумом. Обично иољаци или и сељаии кад се десе у пољу, кажу ловцима: Море, људи, не аролазите овуда иреко њива и ливада, и не газите жито (усевј, овде нема зајаца, него идите онамо, показујући руком на извесно место, онамо је Зајчар По оваквом јасном иародном поимању зајчар се зове свако место где се зна и утврди да нма највише зајаца. Тако се исто прича на Тимоку, у околини садашњега града Зајчара, да је било пре 100 и више годила пуно таквих места зајчара. згодних за паћење и живљење зајаца, и да су их онда Турци много ловили, и ти ловци звани су зајчари, ; а и данашњи се дан зову тако они који вешто лове зајце. У селу ће неко рећи: »Еме, дошли зајчари из тога и тога села, иду у нашу шуму « Према томе сада постоје у поменутом крају Србије ове речи: 1. Зајчар (т. пот. 8т§ч) место где се нате и живе зајци (зечеви). 2. Ззјчари, људи који лове зајце, све се ређе чује у говору, а у сингулару већ застарело значење; али се тако зову сада керови који истерују и гоне зајце. Питаће ловац: Је ли то исето зајчар ? — Неје зајчар 5 ) итичар је. 3. Зајчар, град (варош) на Тимоку, на којем су се месту највише патили (плодили) и ловили зајци, те по њима то место, садашњи град, прозвано Зајчар. 4. Зајчарац, човек из Зајчара. Зајчарци, људи из Зајчара, Зајчарка, жена и девојка из Зајчара; Зајчарке, р1.; Зајчарче, дете из Зајчара; ЗајчарчиКи р1.; зајчарски-а-о, адјектив, оно што припада граду Зајчару. Кад је, дакле, народ око Тимока говорио и сад изговара чисто и само Зајчар, Зајчарац, према пуној речи зајац, од које је тај град и добио име, нема потребе да ми сада пишемо друкчије. 6 ) Према свему овоме треба писати ЗВ.јчар а не Зајечар. Ово изгледа да је ситница, али би се оваквим једним случајем могло догодити да неко доказује после 6 ) У западиим крајевима говоре у сажетом слогу зечар. 6 ) Питајте ма којега, сваки ће вам одговорити Зајчар и Зау чарац. Тако говоре, а кад хоће да запишу ту реч, онда изврћу и умећу е после ј. Кад их занитате, зашто тако пишете кад се та реч не изговара тако? они вам одговарају да тако треба не казујући разлога; а по неки иочне да лрича катсо је Зајечар од зајечати; нешто, веди, зајечало око тога града!'

извеснога времена по књижевним записима, упоређујући са тачним народним изговором, да је народ пре 100 и више година изговарао Зајачлр, а доцније познатим фонетичкиМ 1 процесом да је у тој речи вокал а у другом слогу слабио редом до полугласа ђ, и да је као такво после ј отпало. То би све теоријски било погрешно кад ое, откад се зна, за назив те вароши, слушало у народним устима само Зајчар. Дакле ђ (танко јер) могло је иопасти носле ј у овој речи, у народном изговору, много пре него што је остала варош Зајчар, у речима: зајчар (луг) шумарак, (ч стај где живе зајци; зајчар (ловац-човек) који лови зајце, и најзад зајчар (кер) који гони зајце, М.. В. Веселиновић

* Драг. Ј. Андоновић, коњички потпуковник, дао је у штампу своју књигу »Служба коњаника.« Књизи је цена 1*50 дин. Претплатници при упису полажу 0 - 50, а после примљене књиге 1 динар. * 28. ов. м. друштво »Трезвеност« одржало је у дворници Дома Црвенога Крста јавну седницу, у којој је Д -р Јован Данић читао своје веома занимљиво предавање »О падавици и алкохолизму (< . Улазак је био, као и за остала предавања овога друштва, бесплатан. * Првог дана овогодишњих Духова навршило се 500 година од када је Деспот Стеван Виооки положио темеље својој највећој задужбини, манастиру Манасији. Успомена на тај дан прослављена је у манастиру пред изасланицима Краљевске Владе, Академије Наука, Уииверситета и других просветних установа. Свечани говор држао је Њ. В. Митрополит Димитрије. * Инжињерски пуковник Боривој Нешић јавља да је дао у штампу своју књигу »Савремена пољска ФортиФикација«. Претплатничке пријаве прима писац (Београд), * На свечаном скупу Академије Наука објављене су награде из Задужбине Николе Мариновића. Досућене су две награде по 480 дииара. Једну је добио г. Лаза Комарчић за спис »Мученици за слободу«, роман из народног живота Босне и Херцеговине, а другу г. Зар. Р. Поповић за спис »Српска Борија. 11 * Г. г. Слободан Јовановић и Д-р Коста Кумануди професори у Университету, спромили су за штампу ручник »Основи јавног права Краљевине Србије«. Први део већ је готов. У њему је »Уставно Право«, од Сл. Јовановића. У њему су три одсека: I Велика Народна Скупштина, II Народна Скупштина, III Краљ. Књизи је цена? * Из извештаја друштва »Просвјета« (Сарајево) види се да је друштво у прошлој години имало 4000 чланова, а од њих 55 добротвора и 582 утемељача. Друштво је имало у тој години 87 стипендиста. Вредност имања из180.452-77 кр. * Администрација »Српске Мисли® (Карловци, Срем) јавља д& је изишла из штампе нова књига »Омерова Јашијада. Рагз рпог.« Епос у VII песама. Цена је књизи 30 потура, са поштарином 5 потура више. * Српска општина у Корјеници (Лика) решила је да подигне прву српску реалну гимназију. Општина је за извођење ове одлуке већ спремила 55.000 круна, а остатак ће уносити у буџет и добијати од српских просветних добротвора. Ово ће бити прва српска гимназија у Лики. * У Српској Великој Гимназији у Новом Саду било је 1906.-7. године уписано 455, а до краја године остало 421 ученик. По народности било је: 384 Србина, 20 Хрвата, 9 Словака и Чеха, 3 Руса и 5 Немаца. * 24. о. м., на дан тридесетогодишње успомене изгинулих српских бораца на Јавору, свечано је на Кали-