Нова искра

— 190 —

ЗАЈЧАР Прилог орпоком језику О *Јајчар а не Заечар. Ова је реч име једне вароши на реци Тимоку, у Краљевини Србији. Њу први помиње у орпској књижевности, у колико ми је познато, Вук Ст. Караџић у Речнику од 1818 године, а за тим у својој »Даници « за 1828 годину, стр. 224. вели у примедби: »Војвода или муселим Црноријечки сједи сад (од године 1813) у Зајачару; али од прије не знам какова је наија била Црна ријека (Бањска или Гургусовачка, или управо Видинска)." А и раније у првом издању речника од 1818 године, Беч, стр. 182, забележио је Вук: »Заечар, ш. Вшпеп е1пег 8(;а<11; ат 2и8аттепГ1и88 Лег БеМеп Т1ток.« У другом издању српскога речника од 1852 године, Беч, стр. 174. ирештампао је Вук с цоправком акцента: Заечар, т. е1пе 81;а(П; т!(; аНеп КиЈпеп ат ХиваттепПизз с!ег ће1с1еп Тхток.® У » Гласнику <( Друштва Српске Словесности, свеска IV од 1852 године, Београд, стр. 234 и 242, пише Јован Гавриловић у својем прилогу за географт и статистику Србгв: ЗаечартЕ., заечарскомЂ, па за тим исправљајући што је писао о томе у Ђ Гласнику <( III, поправио овако: »Заичаргв, варошЋ, у р^чнику у срезу ВражогрнскомЂ, а Н1в, него в у срезу Заичарском г в. <( М. Ђ. Милићевић у својој » Кнежевини Србији с< од 1876 године, Београд, стр. 915, наводи овако: »Зајечар је окружна варош црноречком округу. Она се находи у лепој равни на десној страни Кривовирског Тимока или Црне Реке, мало више утока ове воде у Бели или Велики Тимок, 9—10 сати јужно од Неготина, а 7 сати северно од Кнежевца« ') Зајечар ће бити место ') Овде ми је згодно да поменем о«о: Милићевић је онда писао Кнежевац, у смеру да се тај назив, кад је већ узет место старијега Гургусовац, говори и пише ио чистом народном изговору и духу књижевнога језика нрема речи Кнез ; али народ, ири свем том, и дана:пњи дан тај назив изговара Књажеваа, јер се таквим изговором почео прво употребљавати у администратпвним лосЈовима, па га тако нишу и књижевници. Назив је Књажевац наденула власт у почетку 1859 годиие граду Гургусовцу у част повратка Књаза Милоша, кад је туда прошао враћа.јући се из Букурешта у Србију да поново заузме свој престо (М. Ћ. МилиКевиИ — »Кнежевина Србија«, стр. 843). Кад се почео српски народ у Подунављу и Посављу ослобађати испод турске власти, и обнављати Србију у почетку деветнаестога века, и кад је народ почео навикавати да разликује кнеза владаоца од општих селских и нахијских кнезова (тако се говорило кнезова, а не кнежева), и доцнијих кнезова (судија), почео се административним путем увлачити, према ондашњем сербско-славннскомг или руском утецају, и одомаћивати изговор те речи Кнлзг (књаз), те је ирема томе и под тим .још утецајем постао назив овога града (вароши) Књажевац, и изговор се његов неје могао повратити према народној речи Кнез на Кнежевац, иего је остао у народу и данашњи дан Књажевац. Тако ће, види се, остати и у будућности, ако ни за што друго, а оно ради историје тога назива. Истина, има назива села Кнежевац и Кнежица у срезовима Врачарском, Црногорском и Млавском (»Кнежевина Србија«, стр. 107, 350 и 10(38); има и назива моста као: Кнежево Брдо на Копаонику близу Шаме на ибарском сливу; Кнез-Село у Нишком Срезу; село Кнежине и Кнежински Манастир у Кичевској Кази, Битољскога Вилајета, и у другим местима, ади су ти називи постали слободним народним утецајем, те су према народном изговору и уобичајеии. (0 изговору речи кнез или књаз види Јована Бошковића Сскуиљени сџџси — о сриском језику, св. I, стр. 55—61 и 208).

ново; за турака је то могло бнти једно добро село. .Његова важност настаје тек од оног доба, откад су се Срби дигли на Турке, и управу Црне Реке сместили у Зајечар." Према Вукову речнику од 1852 године, Ђ. ДаничиК објашњава Зћечар заец. 2 ) У трећем издању (државном) Вукова речника под уредништвом Јована Бошковића од 1892 године, Београд, стр. 211, исправљен је тај назив града од Заечар и З&ечар на Зајечар. 3 ). А у трећем издању, опет државном, под уредништвом П. П. Ђорђевића и Љуб. Стојановића од 1898 године, Београд, стр. 182, опет Заечар као и у другом од 1852 године. Вук је, дакле, први писао Заечар и Зајечар. Гавриловић бележио и Завчарг (Зајечар) и Заичарг (Заичар). Да је ставио и слитну код и у речи Заичарг, која му је онда, према шареном правопису славено-сербскомг, давала силу и карактер ј, онда би још тада та реч била написана по правом својем изговору, али се види да је Гавриловић пазио на тај сливни знак, па га у другим речима и означивао над м, а код ове речи у оба облика остало само и. И у другим доцнијим службеним речницима места и статистичким подацима записиван је овај назив нетачно Зајечар. (Види Гечник места у Србији од К. Јовановића, Београд, 1892 год. стр. 161). Ја сам слушао још за време својега детињства у Делиграду и туда око Мораве да народ говори: Зајчар, Зајчарац, Зајчарци. Тако сам и сам говорио онда, па тако осећам и сад кад хоћу те речи да изговорим и запишем. Међу тим од неко доба, откако се почело више загледати у књиге и речнике, пише се редовно свуда и у службеним пословима и у књижевности само: »Зајечар, Зајечарац, зајечарскиЛ Народ пак у Зајчару и по селима око тога града изговара ту реч чисто Фонетички записану Зајчар, и према томе и остале изведене речи, као што се чују и око Мораве. И по неки је писци б'леже тачно: »Кораци Српске Владе да се изузму из демаркациоие линије Зајчар а нарочито Алексинац с< »Турско продирање у Књажевац и Зајчар, већ је производило на Европске кабинете утисак о потреби примирја. с< 4 ) Вук вели у својем речнику од 1818 године стр. 194, и од године 1852 стр. 176: »зајац, т. (у Крајини Неготинској уШе Зец , <( А. Јов. Бошковић додао 1892. године страна 211: зд1АЦк, зајец, Зајечар, Зајац; ае, ее, е, зец). с< Вук је тада мислио да је само у Неготинској Крајини у обичају у народноме говору пуна реч зајац , међу тим та је реч овако иуна у обичају свуда око Мораве

2 ) »Основе сраскога или хрватскога језика«, стр. 117, Биоград, 1876. Д на стр. 347 вели: »зец, сажето од здацх , а цијело још у Зајечар; тамна цостања; говори се и зајац." Онда је, 1876 године, Даничић држао, по сиисима из то доба, да заиста народ изговара ту реч Зајечар, иначе он не би рекао: »а цијело још у Зајечар.* 3 ) Ово издање Вукова речника неје цело. Има само једну «веску од гласа а до речи зивање, п. (зап.) уМе зијевање; с поговором Ј. Бошковића. А зашто оно неје цело, види о томе Вуков речник од 1898 године, стр. ХХУП и XXVIII. 4 ) Јов. Ристи/1 — »Дипдоматска Историја Србије*, књ. I, стр. 128 и 205, Београд, 1896 г. Али на стр. 289 опет једанпут Зајечар! У другој књизи овога дела на стр. 88: зајечарска војска, а на 87 страни двапут зајчарска! Пера Тодоровић у својем » Огледалу « од стр. 256 до 273 бележи тринаест иута Зајчар и зајчарски, а само три пута погрешпо Зајечар.