Нова искра

— 164 —

разумео; али једнога дана, кад је верглаш свирао ту песму, мени дође неко осећање бола и туге. Она нас је, сакривена иза шалона носматрала... осетио сам да се с песмом увлачи у душу и она силна, силна љубав што вечно живи. То је она, моје изгубљено благо. Њу нико није приметио, али је моје око гледало у ведрину њених топлих очију и разумео сам да ме пита: осећаш ли и разумеш ли шта та песма говори? — У мојој души дрхтао је плам и страх... разумео сам, разумео, и песма се упи у душу моју. Ми смо се после тајомице поздрављали, она ми је прстом иретила, што је значило: ником ништа да не одајем. А ја сам тајну чувао као светињу. И песму и њу разумео сам: наше се душе, чисте и невине, за навек стапаху у тој нежној, сетној песми. Тајна је остала тајна у мојој души. Дани су нам били вечно пролеће; ми смо ишли кроз нитому градину живота загрљени и потпуно срећни. С вечери смо загрљени гледали у најсјајнију звезду на нространом небу. Она је наслонила главу иа моје раме, а прстом показујући на ту звезду шапутала: „Видиш, та звезда, то није једна звезда; то су две звезде — две душе које се тако воле, као игго се ми волимо^ оне су загрљене"... Дрхти ми рука пишући ове ретке, а суза капље на њих. Где си, где си младости и срећо минула... помишљага ли икада на оно срећно чисто доба младости нагае ? Памтим твоју плаву хаљину и мирисну, густу црну косу, у коју сам толико пута крио лице своје. Твоја^два нежна, мила ока иогледају ме из даљине, слатко, анђеоски и ја осећам радости живота и дубок смисао његов.... Срушен је онај кућерак, где смо се састајали и дуго у заносу ћућорили најзаносније речи искрене љубави. И моја је мајка давно умрла... А какве ми је чудне и дивне приче причала тада! Ја сам окупан њима сањао о срећи наптој и о срећи материгшј. Загрлим је, а она, озбиљна, тихо ме пољуби. »Бићеш ти, сине, добар.човек." Мени дође да јој откријем тајну своју, своју љубав, али ме стид. И тако оста у мени. Мати моја, драга мајка моја, умрла је и не дочеКавши да види срећу своју, то јест срећу моју. Нема више оне руке да ме покрива, нитц душе која задовољно слуша моје дисање; — нема мајке — нема ирича што • аносе... Под пепелом заборава дрхтала је прва искра свете љубави коју ми је у душу иолржила нека невидљива рука... Нових се слика сећам. Далеко од иостојбине, далеко од садашњиде. Као ђакбм, чуо сам једном у некој "1!'#рогапЦи исту "н'есму. Њени су ме звуци потресли, узбудили и бацили у слатке сањарије: у машти се створи очас слика верглаша из Космајске улице и њено весело лице и пријатељско око и чујем њен шапат : да ме воли, да ме силно воли и да ће ме до гроба волети. Тада сам се испео на оближњи брег и размишљао о отаџбини, о родитељима, о њој и нагаој чистој, готово детињској љубави. У даљини, дољом, плавичаста магла полегла но крововима сићуганих кућа, а из даљине брује звуци, сливају се у један акорд и пријатно роморе. У долини варош расута. А тамо изнад земље, она звезда, она најсјајнија

звезда, коју смо гледали нас двоје загрл>ени: још лепше светли но онда. Сетих се милих речи. »Није то једна звезда; то су две звезде загрљене, две душе, гато се искрено воле, као гато се ми искрено волимо. к Гледајући у тамну ноћ, ја сам јој по ветру и оној нагаој звезди поздраве шиљао... Иза те слике јавља се друга: Хермина, моја прва ђачка, реална л>убав. Шетамо кроз јенски парк, али осећам да је све ово рачун и комедија, ко ће кога да превари. Сала шумори поред нас, разлеже се у даљини ђачка песма; ја седим поред своје сентименталне швабице и сећам се ње, моје свете љубави. Груди се надимљу и гавабици чисто чудно гато је не грлим. »Не, не, мислим, не, не, Хермина и она — није једно исто. Ово је забава, оно је светиња«. И рука сама се извија испод иаса, а мисао оставља тренутак уживања и прелеће пределе и лебди у постојбини над оним домом у коме она проводи... За тим, после две или три године, чуо сам исту милу, заносну песму у једном живом крају немачке престонице у Линиској улици, где станују сиротни штуденти и веселе девојке, које од ђака живе. Моја газдарица, жена спљоштена лица и вечно нлачна изгледа, рече ми да је то тужна, сетна песма љубавна... а ја сам је одмах познао и осетио како је душа моја задрхтала као лист на грани и ја -угледах у мислима ону кућу у Космајској улици и њене као мајско небо ведре очи и тајни шапат осетих: да ме воли, неисказано, силно и да ником нигата не говорим... Још чувам ону хартијицу из те вечери. Одушевљен, и ако нисам умео писати стихове, написао сам једну песму од које ми још знони у сећању последњи стих: »Нек ме судба шиба из сва маха »Немилосно својом шибом љутом, »Веруј да ћу до последња даха »Тебе љубит' и све сносит ћутом.* Прва и последња иесма моја, песма среће и младости... Звуци вергла разлежу се по дворишту; ја горе, потресен, слушам... И дан дањи чини ми се неко плаче из ње... Сад опет иста песма. Још већа туга у дугаи. У тој песми је радост и страдање; из ње говори промагаена срећа, умрла вера. Није то отрцана песма што тражи милостињу за свога старца, није то молба за кору хлеба. Плаче тужна справа као човек коме су младост украли, коме је све помрло. То је моја туга; иесма опева моје болб, моја страдања. У њој сам своју тугу и своју прошлост осетио. - [^уп гто о;1М па нс)Л>у сузАма и уздасима. Старац ме није познао, али ме његов вергл познао. Овог пута смо заједно занлакали: једно смо осетили, једно смо некада имали и изгубили. Старац ме није разумео. Скрушен, скиде капу и пружи је мојој руци. Ах, да ми је могао у душу сагледати, у којој је негда бујао најлепши цвет чисте светитељске љубави, а у којој је сада све разорено, осетио би како су звуци оне његове иросте и грубе направе одјекивали с болом у срцу, у коме сада само туга стани. Он није разумео сузе које немо говоре, како Је време разорило оно што се у дугаи годипама подизало.