Нова искра

Сваки иде својим путем кроз удољ јада са сећањем у дрошлост а жељама у будућност. И ја тако. Само ја више немам жеља... Осећам: дани су дужи и суморнији, ноћи теже и страшније. Сунце је топло, али не греје. На душу моју полако силази јесен. Младост... ах, како је то далеко, како далеко! Лебди као леп сан. Али слике су мало помућене. Борба живота и нове патње ставили су преграду између данашњице и прошлости. Ништа ме више не буди, ништа не заноси. И ко то разгрће старе гробове, ко отвара зарасле ране, ко буди успавану билину... Је ли то случај или Судба хоће још једном да ми открије недра младости? Лице ти се са свим зборало и згужвало, осмех уронуо у усне јамице, управо нестало га. Нада давно збрисана с твог чела и отишла да пађе срећнијег пратиоца од тебе. Тебе је оставила да мутном сузом квасиш свој насушни хлеб, који ти твоја справа зарађује и да просиш дане у Бога. И моје се лице преобразило — чело се зборало, лице смањило и изболовало. Усахла вера и нада. Успомене избледиле, изгубиле драж, ма да кроз тавнину прОшлости назирем једну једину светлу зраку; то је најлепши сан моје младости; то је она, она једина, незаборавна... Срели смо се и ниси ме познао. И ја тебе не бих познао; слика твог лика са свим ишчилела из памети; очи су ти се са свим угасиле. Вергл ти је оглувио и промукао, крешти, као гхрокисли петао... Теретан ти је хранилац твој. Донео си га са напрезањем и кашл>уцањем на иогрбљеним и огуљеним леђима. И тек кад је сухим и плачним тоном завапио ону, ону тужну, свету песму, познао сам те... — Зар си још жив, старче ? — Жив, господине, уздахну он. Загледах се у твоје очи: две празне дупље, смањиле се и препуниле водом. ИзменилО те време... Ох, како туншо одјекује песма тво'а! Нехотице завирих у мрак душе своје. Поврвеше успомене и снови младости : откад су умрли момци наши Ђера п Ђока, откад је себе умрла јадна

мајка моја, откад себе је срушена опа кућица где смо се састајали. А она сјајна звезда са истим сјајем трепери и сећа ме шапата и загрљаја... Нестаде околице... ено гимназисте петога разреда; иза шалона вири мила глава и гледају ме миле плаве очи, рука прстом прети: чувај тајну, демој ником ништа говорити... Чујем из даљине шапат: »Ено, оно је наша звезда, оно су две звезде, две душе загрљене које се воле као ми што се волимо..." Варошица у Немачкој, парк у Јени, Линиска улица у престоници где станују сироти студенти и веселе девојке... И мрак... Све се изгубило као узвик у тамној ноћи, као пролећње испарење из земље кад сунце изгреје. У души се усталасаше оне тајанствене струне што буде веру и љубав; врати се за тренут умрла нада. Вергл чисто иишти и рапавим гласом тражи цигло десет пара за свога јаднога господара који гладан и уморан једва окреће излизану алку на њему. Пробуди се мисао о изгубљеној ирошлости, о промашеној срећи. Све је то минуло. Ни један се сан није остварио; ништа се није испунило... А где је младост, где срећа и заносни снови? Осетио сам празнину дана и живота; осетио сам како измичу илузије, како се пустош по празном срцу шири... бројим дане, збирам доживљаје не могу да их зберем; не могу да нађем у скорој прошлости ништа велико, ништа светло. Све ми се учини таштина. Живот остављсн, сличан разбивеној барци на пространом мору. Умуче сетна свирка. Ја се тргох. Сребрн новац паде на земљу. Старац се саже да га дохвати; наслони се на свога хранитеља, а слаба справа закланта се на трулим ногарима,, паде и разби се... а из ње изби онај последњи звук, јечан, болни, самртни звон од оне незаборавне песме. У том звуку била је сва моја туга, сва младост моја, сав живот мој... Обојицу снага издала. Старац застао покрај парчади растурене направе, блене у њих као у мртво чедо своје, а мутне сузе капљу ииз прљаву браду, капљу на мекану траву из које једнолико и спокојно цврче попци, скакавци и друге разне божје бубице и нов живот, нов свет и ноне радости гласе...