Нова искра

— 216 —

Узбуђен и иотресеи, ол је, заронИвШИ гЛаву меЈ>у колена, мислио о свом милом дому и својима. Намисли, да узме мајку, жену и дете, па да одмах пребегне преко границе. Како би било лепо, да се нисам ни пачао у ове тугаљиве ствари и себе својевољно бацао у наручје грозне смрти. Требао сам да седим мирно дома, р;ао што и многи други раде зборио је Лаза сам себи. Но ово је осећање њим овладало само моментално. Она искрена, горућа љубав према милом Српству, пуна пожртвовања и самопрегорења, на мах потисну сва осећања за домом и све зумње у његовој души. — Зар да гледам немоћно и јадно робље, како цвили и пишти под притиском азијатског угњетавања? Зар хладнокрвно да гледам како Муфетиш-ага с ос-талим зликовцима уцењује села и манастире и срамоти бедне српске кћери? Не! Не; сто живота да имам, сви бих сто принео на жртву народнога жртвеника. Крв јадне раје, која се иупти, вапије за осветом! Мрачне сенке косовских јунака, које се тајанствено вијају над хладним гробовима, распаљују свети плам за осветом. Њихови мрачни погледи траже верне потомке на крвавом иољу браника, да иоврате изгубљену милу слободу — говорио је Лаза. Дуго је седео на том месту и смишљао, шта му ваља сада предузети? Сви су му четници јуначки пали, а у своје село није смео ходити. Он је знао, да ће разјарени Турци одмах за њим у потеру. Тамо би га могли ухватити. А нову чету није тако лако било скупити. Те је стајао усамл>ен, срушен и оборен, као пребијена грана без свог цвета. Најзад се реши, да иде у село II. Крај једнога извора опра ране од усирене крви и наци се студене воде. Часити није смео; јер га је могла овде потера ухватити. Зато притегну ремене на опанцима, па се брзим корацима упути у П. Тамо ће се договорити с Васом четовођем, и с његовом одабраном четом дочекати Турке и довршити започето дело. Међутим, док је он пао уз стрму Шару, у његову селу В. X. чула се писка. и лелек јадне и немоћне раје. Разјарени аскери, иа челу свирепога Ивзи-паше, испретурали су сваки кутић у селу. Опијени Фанатизмом, они су били кожним камџијама јадно робље, које, по њихову мњењу и назорима, није достојно да буде ни измећар „правоверним". већ их треба убијати. Јаук и кукњава разлегла се на све стране по целом селу. Аскери су се раштркали по дсГмовима, те грабе, пљачкају све руше и пале. Лелек се доноси до неба, но небо је ведро и мирно, било затворено. Ивзи-паша упути се са својом пратњом »даскалову 11 дому. Распореди аскере око дома, како им не би Лаза утекао, а сам пође унутра. Чим је ступио у двориште, преда њ изиђе Лазина мајка и свештеник, који се дубоко поклони и хтеде да целива пашин скут. — Ђит, бре, ешек! — узвикну љутит паша. — Хане, папаз, »даскал домуз ?« — продужи паша, палећи дугачак сребрн чибук.

—-■ Нома Га. овде, честпти н светли пашо, — одговори тихо свештеник. — Ви сте га пре неколико дана ухватили и бацили у градску тамницу. Лаза неје овде — клео се свештеник. На овакав одговор, паша се сав зацрвенео од љутине. Махну оком на своје гавазе, који једва чекају жртву као гладни вуци, да га свежу. Јадни се свештеник отимао; али га тирани савладаше и навукоше му синџире на лактове. У то време на кухинским се вратима иојави Аиђа, Лазина жена а кћер свештеникова, држећи на рукама нејакога синчића. Видећи, да су јој свезали оца, она цикну као рањена срна и пође њему. Али није ни два корака крочила, а један ју аскер силно удари пушком, да је онесвешћена пала на земљу. Старица притрчи да прихвати дете, које дођека један гаваз и прободе га оштрим јатаганом. Крв невина анђелчића обагрп суху земљу, а поред њега паде и мртва старица, немогући да издржи болове. Ивзи-паита све је више беснио. Тражпо је, да му издаду бегунца. Свештенику је претио смрћу, који је онако везан са седом брадом и светлим, достојанственим лицем, наличио на каква светитеља или мученика из ирвих векова хришћанства, кад су највише били гоњени. Ни искра страха није се опажала на његову суху и набрчкану лицу. Мирно је стајао пред грозним тиранином, као Хрпстос пред Пилатом и Понтијем. Кад је наша видео, да лепим не може ништа сазнати о Лази, он нареди да бију свештеника. Обалише га на земљу и почеше бројати. — Тело можеш, пашо, узети, али душу не можеш. Она није у твојим рукама. Удри колико ти је воља, а ја ти велим, да Лаза није долазио, нити знам где се налази, а и да знам не би ти рекао проговори свештеник. — Зашто уби невино детенце тако ти дина и млека мајчина? — упита он. — Муч, бре, пасја веро! — дрекну разјарени паша. Све ћу ја вас дервише и даскале на колац, па се тада неће раја бунити. Истребићемо хајдучко гнездо. У том приспеше и Арнаути из села К. на челу својега серашћера Мула-аге« Сви до зуба наоружани. Оне лаке коње разиграли кроз село, те мислиш, и не газе по земљи. Дуге мартинке вргли на рамена, а око паса сјајје се сребрни џевердари и кубуре. Глас о бегству Лазину допро је и до њихова села. И њих је узнемирио, нарочито Мула-агу, те одмах иохиташе у потеру. •— Мераба! — поздравише Арнаути Ивзипашу. -— Мир севрен. Ошђелдум! — одврати им паша. Затим је паша дуго остао насамо с Мулаагом. Шта је међу њима било, не зна се. Само се паша по повратку много променио. — Јо паш зато — чуле су ее иашине последње речи, које је изговорио Мули. У исти мах заповеди да угрију жељезне синџире и ставе свештенику на леђи. А сам је с Мулом сео на пређашњем месту и запалили чибуке.