Нова искра

Таквих је било још тројица-четворица. Треба да знате да смо ми већ седам година венчани. Фери (ордачно) Опростите ми! Лоренц. Али за !>ога, немам разлога да то не учиним. Уверем сам да мојој жени више таква писма нећете писати (врати му писмо). Фери (попиено) Доиста не! Лоренц. Дакле — ја вам праштам. Т.ј. под једном погодбом: а то је ако са мојом женом сад, кад ја у клуб одем, будете у друштву. Не, не то задовољство морате ми учинити. Ни речи више! (виче) Селма!.... Господин Фери је овде! Селма (улазећи) А! Лоренц (иолако Селми) Пази само како ћу га сад представити! (гласно Ферију) Дакле, млади пријатељу, остављам вас са својом женом, као пгго сте желели. Пријатна забава. Моје опомене не узмите к срцу: не чини ништа, јер, видите, има и љубавника смешних. А верујте ми, да ниједан * муж није преварен, који то не заслужује!.... До виђења ! (пољуби своју жену) До виђења ! -— (одлази). Селма. Што сад мислите о мени ? Фери (посрамљено) Мислим, поштована госпођо, да не заслужујем остати дуже у вашој близини! (окрене се да цође). Селма. Шта — идете ? Фери. Да, милостива госиођо, пдем да се више никад не вратим. Селма. Зашто ? Фери. Јер сам сад од своје несрећне страсти излечен. Селма. Значи, не волите ме више. Фери. На против, волим вас више но икад. Тек сад вас волим. Сад смем то и да вам кажем. Опростите што сам се једног тренутка толико се заборавио, те сам уображавао да вам нисам равнодушан. Опростите што сам о вашој узвишеној и анђелској љубазности једног тренутка мислио да је кокетерија, опростите мојој нескладности, мојој младости! Селма. Верујете ли ви доиста, да једној жени чини задовољство, да некоме служи као апарат за лађење? У осталом дајте ми оно несрећно писмо, оио је моја својина! (узме му писмо из руку) Па какав сте то злочин учинили ? Написали сте ми једно лепо писмо. Фери. Које сте ви одмах предалк своме мужу. 0, сасвим сте ираво имали! Селма. Ви сте то канда рђаво разумели, »ја сам га своме мужу дала. с< Фери. Како, милостива госпођо, мислим да то није тешко разумети.

Селма. Можда ипак.... Ја не знам како то да вам објасним.... Никако нећу о себн да говорим, ја сам гшсмо своме мужу предала, јер.... и ако је оно што сте ви држали за љубазносг, можда ипак мало и кокетерија.... али у главном, зар не помишљате, да би једну жену и други разлози могли руководити на давање тих писама своме мужу ? Фери. Какви други разлози? Селма. Па на прнмер: да успава љубомору свога мужа Кад им се не би извесна писма давала, они би их силом одузимали. Фери. А кад им се својевољно дају, то их умирује? Селма. Може бити. Фери. Ви не узимате дакле целу ствар трагично ? Селма. Свакојако не. Фери. Ви не кажњавате ривала, већ на против.... и дал>е га позивате ? Селма. Можда. Фери. Онда је обојици поможено, мужу, јер нема више разлога љубомори, и љубавнику, који ужива потпуно поверење. Селма. Тако је Фери. Дакле, зато сте предали моје писмо? Селма. Да нисам тако учинила, да нисам своме мужу гшсмо показала, не би он у свој клуб отишао. Не би мира имао. А овако — (нежио) Фери... Фери. И сад је он миран (усиљено) Тако је. Селма. Зар не ? (смеје се). Фери. И због тога му увек таква писма показујете ? Селма. Наравно — увек. Фери- И — и увек са истим успехом ? СвЛМа (задовољно одобрава). Фери. То сам хтео само да знам (узима свој цилипдер) Милостива госпођо Селма. Шта, зар сад идете ? Фери. Да, сад идем. Селма. Па зашто ? Фери. Јер сам сад доиста излечен. Селма. Не разумем вас. Фери. Објаснићу вам у две речи, попггована госпођо. Данас, кад сам овамо дошао, био сам до ушију заљубљен и готов да једног човека преварим, али не. Селма. Но? Фери. Али на њих неколико (клања се — одлази). Селма (бесиа) Ах! Безобразник! (плаче и цепа Феријево писмо). ЗАВЕСА С НЕМАЧКОГ ПРЕВВЛА А.