Нова искра

сањао да проведе старост своју, он је, и не знајући, већ вршио у првим годинама другога царства, и то ми данас кидимо. Како је Ламартип још и за живота био скоро заборављен, Мго повучен живео на своме острву, Вињи увек затнореп у својој »кули од слонове кости«, Мисе већ упола мртав, а Сен-]>ев напослетку »причишље.н" критици, — то је Готије читавој једној генерацији омладине био једини представнпк романтизма. Колико би песника могао човек да именује међ онима који су се јавили од 1848. године на које није утицао ТеоФил Готије, или још тачније, на које, посредством ТеоФила Готије, није утицао Виктор Иго? Оно што је Малерб учинио против Ронсар-а, и то још у љутнш, Готије је учинио за Ига, и то још с поштовањем и с љубављу. Имитујући га он га је пречишћавао, а кажњавао га је увенчавајући га цвећем. Он је романтички поток враћаоукорито његово, и регулишући победе његове обезбедио му је трајност. Веле: Готије није имао идеја. Истина је. он није имао идеја о односима закоподавне и извршне власти; о питању слободне воље, такође није имао, — па ма шта говорио његов зет о свезнаиости свога таста, — о променама специја, нити о конзервацији силе. Али треба ли све то песнику? Или кад би један песник имао идеја о свему томе, да ли му оне не би бпле попре на сметњи но у помоћи? Јер одиста, такво се питање може иоставити. Ако је довољно то што иесник има идеја о својој вештини нико их од песника није имао тачнијих, личнијих, и често пута нетолерантнијих као ТеоФил Готије. У изобиљу, богаству, па чак и настраности метаФора којима се он радо служи, и које су управо његов начин мишљења, идеје Готије-ове не само да нису јасне, као што се то каже, но су и дубоке. Али без сумње никада Готије није боље говорно о »тајнама«, „мистеријама" вештине као у својој Белешци о Карлу Бодлеру. Оно пгго је најинтересантније у поетици Готије-овој то је, што тачку по тачку изводи из поетике Виктора Иго-а, и што јој је у исто

време, тачку ио тачку, права противност. Тако на пример оно што је романтизам прокламовао свом силином гласа свога шаИге-а, то је био принции индивидуализма у вештина, или право песника, или свакога од нас, да се сам стави на сцену и да хармоничним гласима својих ламентација пуни уши људима. И тако су дошле Медитације, Јесење лишће и Поћи, то јест урнек дела модерног лиризма. Али иосле њих колико Ноћи, колико Лишпа, колико Медитација, које су само дошле зато да нам покажу како баш људи немају много права да нам причају о самима себи. И стога све што су језик, ритам и слик извојевали победа над класичном или псеудокласичном плашлшвошћу, пошто су се усудили да говоре о предметима тако за дуго забрањеним песницима, — Готије је све одмах присвојио. Само он је одмах ноставио супротан принцип и у имиерсоналиости вештачкога дела тражио је меру за његову величину. Сем свога талента и свога генија, ако су му га богови дали, артист не сме да унесе пичега свога у дело своје, ни своју историју, ни историју својих љубави, нити љубави својих пријател>а. »Песник треба да гледа на Лзудске ствари, као што би их гледао какав бог с висине свога Олимпа, да им нејасно утисак прими, и да им, издвајајући себе, да виши живот облика«. И ако су то биле његове сопствене речи, ту доктрину није он изнео у своје име, него у име писца Античних иоема и Варварских иоема, у име ГесопЂе с1е 1лб1е-а. Готије је био и сувише романтичан да је могао да се уздигне до те безчулне висине, и задовољава се тим, што није ни себе, ни своју породицу, ни своје иријатеље мешао ни у своју прозу ни у своје стихове. Само он је тој висини тежио, и да би дао доказа о томе, о тој моћи да се издвоји из дела свог, да се удвоји, да преживи у машти изумрле векове и цивилизације, написао је Једну Клеоиатрину иоћ, Атгга МагсеИа, Роман мумије, неколико од својих најлепших ннспирација. (СВРШИЋК СЕ)