Нова искра

— 279 —

н,

Из неопаженог кутка

шска воденица тврдо саграђена, од оних старих брвнара, била је једног дана пуна помељара. Један по један, прегибајући се под врећом млива, даљио се косом у село, праћен жагором људи у доколици. Пред воденицом је мноштво већих и мањих парцела што представл>ају башту купуса и наприка. Трновита ограда без зеленила делила је својину разних лица. А тамо даље, иозади воденице, блештећи пело се сунце које се нагло повлачило у рујан, верижаст појас ивицом планине. Љубичаста сен са падине брда залазила је у тамно обојену, гломазну масу без живота и поезије. А за све време испод брвнаре текао је набујали јаз, ширећи росну свежину. Ја наслоњена на криву широку врбу, што је вештачки зид јаза нагао обали, гледам. Гледам преливање, дискрецију ниансирања и онај целокупни излив у тону што наговештава брзу ноћ. Гледам пенушаве таласе како налећу на зупчасто коло, како се поцепани истресају у гомилу беле пене и затим

развлаче се у хитре дугасте појасе, врдајући од жила врба у густе љештаре. А из куће, прибежигпта Фантастичних сцена, злих и хајдучких вечера, разлегало се и сувише гласно, оштро ћокарење. Из пукотина лелујава светлост клизила је у таласе одбијајући се у силество кристаластих капљица. Све је то тако заношљиво и лепо било, да више нагонски, да до краја исисам сласт хармоничних дражи, уђем у уску дугачку брвнару. Светлост још заосталог дана, пробијајућисе кроз размакнута брвна, давала је полутаму у којој се распознаваху и светљаху предмети по месту и нејасни по величини. Котао на веригама, усијано угљевље и сићушна светлост из земљане воденичареве луле, његово симпатично, прилично изненађено лице донуњавало је занимљиву слику, слику насред раскрснице, до које је једва допирао отегнут и болан урлик паса. Моменат кад поред наивне веселости обухвата човека језа живота. Био је то живот без дечјег смеха, живот успомена, и велико, хришћанско стрпљење. Јела

ХРОНИКИ

Прилог српском језику

А<

уОТДИЛОМнскЦк. Овако је преписао Ђ. Даничић ову реч у својем лрилогу Заииси из неколико рукоииса (Кас1 ји§;081ауепвке акас1егшје гпаповИ I итјеЕповН, кпј. I, §1г. 174, 7>а§тећ, 1876.), па у примедби долевели: »Не знам што је, пи јесам ли добро учинио што сам у једио наиисао. <( И у оваквој ситници велики и незаборавл.ени учитељ наш и не помишља да избегне оно што му је случајно сумњиво, па вели: „Не знам што је«. Тако је и у више прилика на часовима говорио за тамна објашњења: »Ви ћете то, господо, надам се објаснити". Колико одушевљења од великога учитеља, скромности и племенитости. Даничић је преиисао тај запис, у којем се находи истакнута реч, овако: »У рукоиису народне библиотеке (у Београду) бр. 7, писаном за цара Стјепана, на кожи на 159 листа, у којем је октоих, на пошљедњем листу има овај запис : Тсофилк уногогргкшнкт цркноризкцк иисд сиж книгж. дл Дфе и гржко |бстк, иросгкт« и клдгослок -кТЈ, по нјжј нксжук дотлуопискцк, л и клс Богк дл прости кк сии к-ккч и кк кжджцјии ; лминк. лиј1инк. лминк: доксл сни> дешск. скончК^к ск В огоук « И у ори-

гиналу тога рукописа, који се сад води под бројем 220 Каталога Народне Виблиотеке , записана је истакнута реч уједно дотдмопискцк. Ова тросложна реч хоће да, означи да мпотогрешни калуђер ТеоФило неје вешт и велики писац, тј. неје дотамо (дотле, толики и такав) аисац као што су билп други његовога времена вешти и учени. То ТеоФило сам о себи овде изјављује из ондашње уобичајене превелике скромности. И сад се може чути у народноме говору: Не знам ја до тамо, Прате, тј. не зна толико и тако о томе као тај и тај што зна и говори. У таквом је, мислим, значењу била и реч дотдмопискцк. М. В. Веселиновић

* Иоводом прославе 25-годишњег постанка и рада »Београдске Задруге", управа тога завода дала је 30.000 дин. прилога на разне циљеве и то : 10.000 дин. Фонду за споменик Врховном Вожду Карађорђу; 1000 динара Нривредиом Одељењу Београдске Трговачке Омладине; 1000 дин. Пољопривредном Друштву за награде намењене пољопривредним циљевима; 1000 дин. Савезу Српских Земљорадничких Задруга у имо паграде пољопри-