Нова искра

— 295 —

шуму и кробудио у њој уснавану лепотицу уре- Одушевљење уметничким делима оправдано шену њеном вечитом младошћу. Она треба да је, кад оно има за предмет велике уметничке открије у њима „хероја, пред којим лежп от- творевине, у којима је оставио трага један векривена грапдиозна драма, што се одиграва на лики дух. Иначе је слично благу утрошеном за позорници бесконачнога, којој сунце служи за лажне дијаманте. осветљење, а вечност за позађе". Влад. Р. Петковић.

н м а

Ј.уј!... фијуче бесно сприја, И прозори дрхћу танки ; Смет пршавог снега хучно У прозоре бије бучно, И студено сунпе сија.

Винци, 1907.

Дан јауче, блед и јадан, Цвили, дрхће и трепери; Свуда јаук, студ и хладно, Драга моја, ал је јадно. Све овако с дана на дан.

Чуј!... фијуче бесно сприја, И моје се срце мрзне: Свуда сумња, бол и злоба, Хладно... као на дну гроба... Свуд студено сунце сија...

Ив. М. Милићевић

Загонетна природа

Антон Чехов

упе прве класе. На дивану, превученом сомотом малинове боје, пружнла се лепадама. Скупоцена лепеза дрхти у њеној грчевито стиснутој руци; ршсе-пег сваки час спада с лепушкастог носића, брош на грудима час се диже, час се спушта, као лађа међу таласима. Она је узбуђена... Према њој на дивану седи губернаторски чиновник, млади писац, почетник, који је писао у губерпаторским новинама помање причице, које је он звао „новеле из великосветског живота"... Он јој гледа у лице, ираво у лице, као искусан човек. Он посматра, изучава и хвата ту ексентричну, загонетну природу, разуме је и појима. . Дуита њена, сва њена психологија пред њим је као на длану. — 0, ја вас разумем! — говори чиновник, љубећи јој руку око бразлетне. — Ваша обазрива, послушна душа тражи излаза из лави-

ринта... Да! Борба је страшна, чудновата, али ...не клоните ! Победићете ! — Опишите ме, Владимире! — говори дама и тужно се смегаи. — Живот мој тако је пун, тако разнолик, тако шарен... Али у главном несрећна сам! Мученица сам онако по укусу Достојевског... Покажите свету моју душу, Владимире, покажите ову бедну душу! Ви сте психолог. Нема ни сат како седимо у купеу и како разговарамо, а вн сте ме већ разумели сву, сву. — Говорите, молим Вас, говорите. — Чујте. Родила сам се у сиромашној чиновничкој породпци. Отац добар човек, паметан, алн... дух времена п околине, уоиа сотргепег, ја не кривим оца. Пно је, картао се... узимао мито... Мати пак... Па шта да Вам кажем ! Потреба, борба за парче хлебл, сазнање ништавила... Ах, не гоните ме да се сећам! Сама сам себи имала да крчим иут.... Наказно институтско васпитање,