Нова искра

310 —

мокни и утлађени дух творца 5 оимфоније. — Аренски је умро и поводом тога ја оам опет осетио неколико његових чистих као кристал композиција; осећа се школа Чајковског са мекшом и нежнијом душом. Он је често наиван као девојачка душа и чист као роса. Мало је оставио — но све је бисер. Свирани су одломци из његове опере »Нал и Дамајатна,« певани романп, мелодекламације и пијесе — особито је лепа свита за 2 клавира, и »Код извора« — еФектна, нежна, као да те капље воде прскају. Романсе за певање су врло миле. — Чајковског — симф . балада »Војвода«. Вах је био много заступљен: свита № 2, I браденбуршки концерат (В-с1иг) за клавир, виолину, Флауту и оркеотар, концерт (В-то11) за 2 виолине (Изаи и Каменски). Сваке године по оволико се свира Бах. Можете мислити колико сам се навикао на њега. Бах се неће заборавити и увек ће нас подсећати на с.тарину, на перике и пудер и углађене маннре свога времена. Ја сад уживам у његовој музицн. Његов је оркестар тако мали и згодан — за нас у Србији. Од класика био је Глук (ув. Алкеста), Рамо (Балетна свита) и др. Ја, волим у опште добетховенско време, но ова ми се свига особито допала, она ми је дала лепу мисао те сам прегледао некоје класике (Куперена, Лули, Морлеја, Корели идр.); гледаћу да их мало више проучим. Слушао сам и »Свадбу Фигара«, Моцарта. Све су то ствари без сложене оркестрације и лаке као даме двора Лудвика XIV и XV, И замислите сад редом са тим старцима Р. Штрауса. Његов оркестар и инструменте човек не може тако лако да разбере. Његова симфоничка песма »Магбет«, што сам је слушао на Зилотијевском концерту, и лепа је и није, и разумљива и неразумљива. На другом концерту његова »1ле1»е88сепе (( из опере »Реиегапо!;«, изазвала је грохот смеха — истина публика није била озбиљна, но мени се и она допала. Ја се мирим са његовим дисхармонијама, које се по гдегде разрешавају у хармонију. Од нових композитора били су још Ропару (Ба с1осће с1е тоНб — ученик Франка); Елгар и др. Од особите вредности била су још два Зилотијева концерта посвећена Регеру (следбеник Баха); о њему се сад много говори у Германији. Чист. тип »Михла«, но врло симпатично, угојено и обријано лице; сам је дирижирао и свирао на клавиру. Осећа се нови Бах, са модним, новим оркестром. Он је узео чак и Баховску Форму, но ипак све индивидуалног карактера. »Серенада (( за оркестар ор. 95, разрађена је у сонатној Форми у Баховском стилу (4 дела), Варијације и Фуга на тему Бетховена ор. 86. за два клавира (Регер и Зилоти). Он је још врло добар органист. Осим овог концерта њему су била посвећена још 2 камерна концерта, које сам ја посетио и сасвим се одушевио његовим композицијама. Тада су свиране свита »Јт аКеп 81;у1 (( за клавир и виолину (Регер и Изаи), пуна класичке грације и баховског духа, »Јп1го(ЈисИоп, Раавса^Нп ипс! Ри^е" за два клавира (Регер и Зилоти). На др. концерту: 8опа^е за виолину — тешка и пријатна, клавирске пијесе и романсе за певање, међу њима много врло лепих. Као што видите за три дана узастопце ја сам био искључиво у царству Регеровских звукова. — Други симф . концерат био је посвећен Јану Сибелиусу — Финском композитору. Да ли се зна што год у Србији о њему ? Међу тим то је врло симпатичан композитор: што је Григ за Норвешку, то је Сибелиус за Финландију; но он ое одао више симфоничкој музици. У његовим мрачним и тешким тоновима (где тако чеото Фигурирају Фаготи и обоа), он је јединствено извео северну мрачну, хладну бајку, Ја сам њега још раније знао и заволео га. Колико северне лепоте код њега! »Кћи Похјоле« хладне северне стране и њена мајка вештица Лоуха, која не да кћер просиоцима из лепе стране Калевала — све време брује Фаготи — наводе мрачне мисли. »Повратак Лемлинкајнена« у истом духу. Раније сам слушао његовог »Туонелског лабуда« и још неке ствари. Требало би да се познате са његовим стварима, он ће Вам се сигурно допасти. Има и за клавир-пијесе. Дирижира врло лепо и право уметнички. Много меота одузеше Зилотијеви концерти! Од других концерата слушао оам један посвећен Рубинштајну (I. симФонија, концерат за клавир, за вио-

лину, хорови из »Иерона«, романса) — 3 концерта руских— симфоничких (Шехеразаде-Корсакова, Бура-Чајковског, Баба-Јага — Љадова, врло еФектна стварскаска, 8 симф . Глазунова. Новост, по својој сложности нешто колосално, »У Средњој Азији« — Бородина, Сш Черетнина, Арунбушева. На- т.з. концертима графа ТТТереметева: Листа, Тассо, симф . песма. Све до сада ми стоји у памети главна арија те песме; VI симф . Чајковског, Кечшет-Сен-Санса, један концерат посвећен Аренском, Кецшет аа М^поп-Шумана. — За време Ферија била су два симФоничка концерта и ја сам их посетио (5 симф. Бетховена, шпањолско Капричио — Корсакова, Вагнеровски е!;с.). На једном је свирао Бухтеле. Од солиста слушао сам ХоФмана. Тај се пијанист овде од свих највише слави, дао је 12 концерата и оакупио до 60.000 рубаља!! Био сам на два његова концерта — збиља првокласни пијанист (уч. Рубинштајна). Слушао сам оригиналну виртуоскињу на клавесину Ванду Ландовску (Париз). Она искључиво свира старе композиторе —* Баха, Глука, Хендла, Куперена е1с. Пријатно је чути стару музику па још на клавесину. Истина он оригинално и необично за нас звучи, но има своју нарочиту лепоту. — Слушао сам Изаи и Казалса (Шпаиија) челисту — огромна техника (конц. Шумана), Манена (Барцелона/ виолиниота ( симф . Лало, која је сад тако у моди овде) и још др. — На неколико камерних вечера било је нових романса Шосона, Штрауса, Регера, Франка, Бећиззу (»Блудни син (( лиричка сцена), пијесе за клавир, за виолину и др., уопште нова музика. Треба неколико речи и о опери да Вам напишем. Могу Вам се похвалити да сам већ слушао целу трилогију Вагнера у Маринској Царској Опери. Целог вел. поста била су специјално 8 абонмана само из трилогије. Ја се чудим како људи могу да не воле Вагнера, кад је то ретка, огромна музикална сила, *а разумљива. Зашто кажу неки да ту има само ларме и више ништа. Зар може лепше да се представи таласање воде него ли у увертири »Рајнског Злата." Ја је никад нећу заборавити. А дивни мотиви Сигфрида, или мотив птице; сад ми још у ушима јасно свира цео оркестар мотиве Вотана, Лола, Брунхилде, Албериха, полет Валкирија, самртни марш Сигфридова смрт. Каква лепота у моћности, а Ж све више и више прогресира. Ја сам срећан што сам могао да прослушам цео циклус, једно за другим. Он је оставио силни упечатак у мени. Оркестар је био на врхунцу свог достојанства, и певачи су били врло добри. Ако и идуће године дају, гледаћу да опет добијем билет. Замислите само, трилогија се давала у велики пост, а до Божића се записало около 9.000 абонената!! Разуме се, да је била лутрија. У Маринској Опери тешко је добити билет, треба дежурати по неколико сати и то од саме зоре, па лутрија може ипак да ништа не да. Но ја сам тамо ипак бивао често. Шаљапина сам слушао у МеФисто-Боито. Како је несравњен као ђаво! Баш сам га ономад видео у Цару Борису (»Борис Годунов (( -Мусоргског). Да ли има још артиста који тако играју, не говорећи о дивном његовом гласу. Сад је добио понуду у Америци и ових дана иде. Кажу да су га врло скупо платили. Видео сам га зимус и у Лакме-Демба.Корсаков је написао две нове опере, гледаћу да их чујем. И још бих Вам писао, али нема већ места. Зимња се сезона већ спрема, но о њој доцније. Поред све своје скромне Финансије, ја ипак успевам много што шта да посетим и да купим. Свих других задовољстава одричем се ради музике, уметности, ради духовног живота. А каква је то наслада !! Миловановић. Напомена. И ако је оио нисмо упућено личности, и ако његов иисад не зна да га објављујемо без његова доиуштења, ипак верујемо да нам не ће замерити, јер се у нас, на жадост, тако мало пише о музиди, да су нам добро дошла чак и приватна писма, у којима о њој при.јатељ пријатељу нише.