Нова искра

— 309 —

У Немачкој су педагози још нре иола века тражили судове за децу, али узалуд. Америка је претекла Европу усвајањем ових установа. У Европи има сличних покушаја сапатронима за отпуштене преступнике из казнених завода. У Белгији, Француској и у неколиким кантонима Швајцарске заведено је условно осуђивање младих преступника, односно одлагање казне. У Базелу школа кажњава преступнике који су ђаци. Нови швајцарски закон иде сличним путем: он оставља судији најширег маха да поступа према даним приликама. И претрес младим преступницима има да се измени, он не сме бити више јаван, већ мора бити више пријатељски, озбиљан разговор. Као бранилац може се замислити будући патрон младог преступника. Уопште, патронат се мора проширити. У Пруској је недавно министар унутрашњих послова издао распис полицијским властима, којим препоРУ ч УЈ е Д а У будуће, по могућству, избегавају кажњавање затвором младих лица, а нарочито пак школске деце. Да се и код нас друкчије мора поступати са младим преступницима него са окорелима, у то нико не сумња,, Криминалне слике нашег признатог криминалисте г. Тасе Миленковића, о деци нреступницима, као и чињенице које су избиле на јавност, приликом судског претреса у Београду од 17. и 18. августа о. г. малим крадљивицама, Ружици и Љубици, истичу потребу да се и у нас у овом погледу отпочне рад на реФорми казненог поступка према деци престулницима. Да ли ће се употребити исти систем као у Сев. Америци, или са изменама које захтевају наше прилике, о томе ће надлежни чиниоци донети своју одлуку. Нема сумње да у овим питањима има важну реч социјална педагогика. У културној држави не би требало децу поправљати затвором, нити за лаке иступе нити за тешке преступе. Деца преступниЦи, како имају опаких склоности, наследних махна, морају се васпитањем уздиЈати, а никако затвором за навек упропашћивати. тт. м. и.

умс-тноот

к„

Пешрогоад.

IX — 907. г.

1 .ад се човек нечим интересује, страшно му се хоће да с неким о томе говори, но тај неко треба да га лепо разуме. Да сте ви сликар ја бих Вам писао о дивним сликама Ботичела, Леонардо, Луина, Тинторета, Веласкеза, Рембранда и др. којима се ја сада тако интересујем; или да сте шумар, ја бих вам писао о прирашћавању опште масе дрвећа или о узроцима сушења врхова дуба но с музичаром треба говорити о дивној музици. Ја знам да ће вас интересовати најмања ситница из области музике, но у писму се може тако мало да каже. У кратко да вам кажем да се овде »сада« врло интенсивно живи. Не можете себи представити како се све буди, све интересује, све живи, тражи, чита, слуша, гледа. Политичка револуција обузела је цело друштво; сад се преживљује не само политичка револуција, •наука, литература, вештине, обичан живот, све то из корена мења своје принципе. А да знате како је слатко и корисно живети у томе вртлогу ! Мене апсолутно све интересује и ја за свачим следим и увек сам у послу. Веле, да је у Србији страшна чама и досада, но мени изгледа да ћу ја после ове буре и са овим материјалом што га овде добијам, у »српском миру« слађе живети, разуме се, у кругу својих идеја, књига, нота, слика, а не у каФани, како се то обично живи. На изоору свега, овде, гд! годишње излази по десетина хиљада нових књига и журнала, човек може да нађе апсолутно све што га интересује, шта више многе му се ствари насилу намећу, и он се њима интересује бар зато, што му сваког тренутка стрче пред очима

Ове године слушао сам много музику, она је тако интересантна, а сада за мене и насушна потреба, да без ње не могу. Сам редовно свирам и упражњавам се. Сад сам заузет концертом Бетхсвена и Бруха обадва доста добро иду и изгледа ми да ћу их постићи. Пријагељи моји веле да чиним успехе, и ако не лажу, (!) уживају у мојим тоновима. Збиља, сад сам ушао у суштину појегичног и уметничког извођења, и много ствари дивно излазе. Имам музикално друштво и често музицирам. Сонате Бетховена све свирам, врло је пријатна I соната Грига (а 1а Менделсон), 8ш1а Вш^И^-а (а 1а Бах, махом доста ситних ствари, раманса, пијеса и т. д.). За себе сам узео во1о сонате Баха, и ако су оне врло тешке, но ја, их по мало изучавам — Баха врло волим. Квартетна ме музика јако интересује; летос сам свирао у ансамблу; — камерна. музика слободно замењује симФоничку, а свега 4—6 људи! Шуманов квинтет с клавиром, Шубертов квинтет, Бородин, Тањијев, Бетховен, све су то просте ствари. Но ево више од пола године како ме одушевљава Тпо — Чајковског: »А 1а тетоЈге сГ ип §гапс1 Аг^18<;е, с< а то нико други није до велики Рубинштајн. Не знам да ли вам је иозната та ствар ? Предамном ево сгоји мала партитура Еи1епћиг§-а (2 марке), и ја кад помислим о музици, у ушима ми брује ти чудни звуци. Ја га знам од почетка до краја на памет, али баш све.... и преживљујем сваку његову ноту. Збиља симфонички , у пуном смислу обрађена успомена о великоме артисту. Ја га тако често свирам с клавиром (чзло је тешко наћи) и у њему сви налазе дубоке мисли. Обрада је права симфоничка, и често се чују на три инструмента а цео оркестар. Велики Чајковски! Све може да досади, а ево већ више од пола годлне како сваког дана у мислима понављам одломке из овог јединственог Тпо, и увек са већом вољом.... Преда мном су сви програми свих концерата и опера, које сам за прошлу годину слушао (ја их чувам), и у кратко написаћу Вам о свему што заслужује Ваш ' интересовање. Од простог љубитеља ја сам пошао корак даље — пред концертом или опером проучавам партит УРУ ј и тада се другојаче слуша; само се партитуре нових ствари тешко добијају, а без партитуре је доста тешко. Тешко је и за концерт или оперу добити билет, — Руси су љубитељи музикз, и врло брзо купују све што је лепо. Колико имам сад нпр. тешкоће да добијем абонман на концерте Зилоти — жртвовао сам 25 динара, но много се записало. Има тамо место од 180 динара за 8 концерата, а ложе су по 400—500 динара! За прошлу годину прослушао сам около 20 симф. концерата, десетак солних и камерних и озбиљнијих опера (не рачунајући обичне) до 25, три ораторије и једну мису. — Из мог причања сигурно знате да се овде највише славе концерти Зилоти, они су најозбиљнији и најбоље примљени ; прошле године су били у Сали Племићског Клуба, — но величини и раскоши тетпко јој је наћи друга у Европи; оркестар је састављен из најбољих артиста маринске царске опере и има више од 100 људи. Програм је одабран и састоји се из старе-класичке музике, музике новијег времена, — после Бетховена, и најновије с Цезаром Франком, Већизву, сГ Јпс1у, Р. Штраусом, Регером и др. на челу. Ко хоће музикално да се образује треба да посећује концерте Зилоти — и то је доста. Ове године ће бити 5 сезонских концерата; до садањих 26 концерата дали су прекрасну литературу. Прошле гогодине од 7 концерата ја сам посетио 6. Свиране су: 7 симФонија Шуберта, 7. симФонија Глазунова, о чијој талентности судите по томе, што је он ове године, био директор овд. конзерваторије, и изабран за доктора музике од стране оксФордског универзитета, гостовао је на западу и имао јединствени успех. Отишао је у страну од свог учитеља Корсакова; музикална Форма код њега је доведена до савршенства, такву оркестрацију тешко је наћи ; код њега су мотиви испреплетани и човек се диви смелости и лакоћи композиције. Јубилеј његов прослављен је ове године еФекгно; стављају га у ред првокласних светских композитора. Слушао сам прошле године и његов балет — »Рајмонду«, То већ није балет са лаком музиком, већ класичко дело, и у њему се осећа