Нова искра

— 308 —

све бољи, један другому више пријатељски, витпе саучесни, више праведни. А на тај пут, поред разлога науке, извешће нас и тим путем водиће нас и осећајност гхојезије. Тако се несник, стваралац лепога, у даљем утицају јавља као сејач доброга и племенитога, и тиме људи напредују. Али све то — да се опет вратим прекинутој теми — ни песници не могу извршити сами. Поред рада њихова треба и рад наш. Њихово добро писање мора бити удружено с нашим марљивим читањем и проучавањем. Њихове тачне и велике идеје могу бити остварене само ако је околина њихова просвећена. Ово је тако очевидно, да историја бележи, како се најбоље умне снаге пресељавају у туђину кад у својој средини не налазе разумевања и подржања. А ако треба и ближи и јаснији прмер, не заборавимо да је и Ђура Јакшић сиротински живео понајпре за то што наше књижевне прилике бејаху рђаве, што у нашем друштву не бејаше довољан број оних који зна.ју ценити његове златне радове, па стога се његове књиге мало продаваху и Ђура бејаше принуђен да животари с платом малога чиновника. Не заборавимо да код иас и сад књижевни и научни рад још не може да издржава своје раднике, и да томе није узрок само у недовољном богаству него да врло много стоји и до тога што, на жалост, у нантем друштву још није доволкно раширена свеот о важности и потреби просвете. Убеђен дубоко у истину да се духовни живот не може одржавати и напредовати ако поред великих књижевника не буде и у целом друштву прегнућа за просветом, ја сам морао искрено и отворено рећи, да ми још нисмо у свом делу дужности учинили колико треба, и ја морам ову тему закључити р;онстантовањем: да ћемо ми право поштовање славному Ђури Јакшићу показати само обилатијим помагањем српске уметничке и научне књижевности, и усрдним прегнућем да српску просвету подижемо и ширимо. А велики песник дао је своје, у пуној мери. Он који није знао себе гледати, он је за наш нонос и за наш глас у свету урадио врло много. Његови су радови сведоцба српске културе. Оним што нам је он дао, ми се можемо и смемо подичити међу народима. Његов је рад светла тачка у коју гледајући ми црпемо наду у напредак и утешавамо се за многе невоље које уочава наше родољубе. Он данас живи више него што је живео у животу, јер данас има, и у будућности биће све више, српских душа које његова појезија задовољава, крепи и уздиже. Да му за тако обилате дарове одамо хвалу и признање, ми смо се данас искупиди пред његовим прахом. Хвала и слава Ђури Јакшићу!

к А џ љ Судови за децу. Пре неког времена, 16. маја ове год., беше главна скупштина швајцарског Удружења за дечју заштиту у Цириху, на којој је проФ. Д -р Цирхер реФеровао о дечјим судовима (сШМгеп соиг1;8) у Сев. Америци. Бво његова извештаја, у кратком изводу. Опште је уверење да се до сада није правилно поступало са децом и омладином уопште, у погледу казненога права. С тога се опажају многи покушаји за реФормама. Занимљиво је решење овог питања у Северној Америци, која ради одлучно, јер није спутане никаквим традицијама. У Денверу, главноме граду у Колораду, беше неки судија Линдзеј (1лпс18еу), који постави као правило: деца се морају сачувати од злочина; кад погреше, не смеју се стрпати у затвор са одраслима, где се потпуно покваре и понеоу клице за повратна дела, већ се морају уздићи, поправити, васпитати. Једна поуздана инглеска криминална статистика казује, да од сто преступа 98 извршују лица испод двадесет година. Кад хоћемо дакле да умањимо криминалитет, онда морамо отпочети са поправком омладине. Линдзеј је 1899. год. успео да се у држави Колораду усвоји закон, којим се млади злочинци одузимају од криминалног судије, а год. 1903. протурио је други закон, којим се за децу преступнике установљава нарочити суд. Линдзеј постаде први судија за децу. Он не кажњава преступнике затвором; ако ништа не помажу пријатељски савети и опомене, он их највише упућује у нарочита склоништа. Ако је само иоле могућно, он оставља децу у породици. Али се она морају јављати сваких ос.ам или четврнаест дана на рапорт, са доказима о своме добром владању. Теже случајеве не расправља Линдзеј јавно, пред широм публиком, већ у четири ока, Једном речи,. Линдзеј неће да угуши осећање части у младих преступника, већ се стара да га што већма оснажи. Тако се развија између њега и преступне омладине неко нарочито поверење; с тога се дешава да к њему долазе и таки преступници, који још нису ухваћени на делу и које полиција још није ни пријавила, молећи га за савет и помоћ. Једном дођоше к њему два дечка, који су укралн велооипеде, Линдзејева прва брига није била да се велосипеди врате сопственицима, већ да се ова деца поправе. Кад му је један полицајац то пребацио, он је одговорио, да се њега много више тичу деца, него ли велосипеди. Овај т.зв. пробни систем Линдзејев имао је врло добрих последнца. Прве године његова рада јавило се пред њим 715 деце, од којих је могао 554 отпустити, да би их опробао, неће ли се поправити, а само 34 дечака учинише преступе у поврату. Сличне системе, са разним изменама, данас налазимо већ узакоњене у многим државама Удружених Држава Сев. Америке. Са овима је кашто у вези и старање о напуштеној деци, заштита омладине и туторство. У Денверу постоји сада и закон, којим се родитељи казне, кад занемаре и напуштају своју децу, а тако исто и она лица која постичу децу на преступе. Али се и овде поступа по систему условног кажњавања или одлагања казне, па и опраштања, при каснијем добром владању. Линдзеј има у Денверу велику надлежност и може у своме службеном послу да има одрешене руке: да премешта децу из породице у породицу, или у разна дечја склоништа, јавне и приватне заводе; њему стоје на услузи сви званични оргари и службеници. Главни чинилац његова система је нарочит чиновник, ргоћаМопвоШсег, који врши поправљачке огледе са децом и покушава да их поправи својим сталним надзором.