Нова искра

— 284 —

и што нас буни. А кажем вам: ми смо такви само зато што је доба такво. Кад гледам овај споменик, све то некако јасније иснадне испред мене. Овде, као што знате, има још много споменика, али ни један ми није тако симпатичан као овај сликарев. Кад сам овако испред њега, мисли о мојој будућности, о мом животу, расплићу се у некаквој нарочитој Форми, и поред ово неколико мислених Фигура што сам вам изнео, још стотина других, као у некој сумаглици, свијају се око мене, и тек овде онде као да назрем нешто од оиога што и мене чека, од онога пгго ћу и ја моћи. — А ви, наравно, верујте, да ћете и ви доста моћи? упита ме она. — Има момената кад ми се чини, да ће и од мене нешто бити, и да ми само треба хтети, истрајати и стално гледати више себе. А има опет дана и момената кад сам себи дођем као обичан какав сентиментални јуноша, каквих има на хиљаде, и који као људи иити нгго вреде, нити ће икад вредити. — То није никакво чудо, рече ми она: до тако противречних закључака долазе и многи Други људи. — Јест долазе, ал' обичпи л>уди. Онима који су рођени да буду нешто више, тако се што не дешава. Код њих, и кад моментано ослаби сила што их у напред креће, она ослаби само зато, да се убрзо затим јави у много јачој мери. А кад на нас обичне л>уде, кад на мене наиђе чамотиња, ја по неколико дана нисам ни за што. — Ал' ето и поред тога загонетка будућности ваше, загонетка живота, не да вам мира. Значи: да баш нисте сасвим на чисто с тим, да сте слаботиња. — Јест, има и таквих часова, само ти су много ређи. И да само знате, госпођице, како ми је у тим ретким часовима! Тада и земља, и свет, и живот, и људи, све то добије у мојим очима некакав нарочито светао колорит. Сунце ми тада није само суице што даје светлости очима мојим, но као да даје светлости и души мојој. Дође ми као да добијем крила, па да се уздигнем и носим по чистом зраку ослобођен свега нгго је грешно у човеку. На некакав чудноват начин, мој рођени дух дође ми као највернија слика вечности: н онога што је било и онога што ће бити. Најсјајнији моменти и изумрлих и живих културних центара дођу ми некако познати, своји. И Вавилон, и Нинева, и Атина, и Александрија, и Рим, и Кордова, дођу ми као средине, у којима сам и ја некада живео. Оне исте амбиције, које су кретале и давале маха тадањим великим савременицима, филосоФима и уметницима, као да су и мене кретале, као да сам их и ја некада осећао, и само живим од успомена на њих. Учини ми се, да треба само да пружим руку, па да се дотакнем скута какве ондашње лепотице, којом се одушевљавају племенити младићи, њени савременици, или да се дотакнем музичког инструмента, којим се прати какав ондашњи песник, пророк свога краја. Хоћудакажем: да ми сва та времена и средине дођу своји, познати, а ја дођем као нека синтеза

свега тог прошлог, и физичког, и моралног, и интелектуалног света, и у тим моментима обујми ме ретка снага. Живот, та појава, тај појам, дође ми као оживотворени најлепши сан, што је и људска и божанска машта могла да усни, а мој живот, и преживели и онај што ме чека, као најлепша епизода из тога сна. — Па кад је тако, прекиде она, да ли сте ма чиме покушали да изразите захвалност своју судбини, вечности, Богу, што су вас обдарили тако ретким даровима, и како то онда, да вас и поред тога може сумња да спутава? — Допустите ми да довршим, рекао сам јој на то. Ја сам имао часова пријатног заноса и одушевљења, вере и наде, али су ти часови били врло кратки. Њих су плавили таласи свакидањег живота. И ја сам свесно пратио те тако велике и нагле промене у духу и мислима својнм, али *још нисам дошао до закл,учка којему бпх веровао, на који бих стао као на какву чврсту подлогу. Неки, с којима сам претресао ту тему, говорили су ми да је то апсурдно у напред са сумњом говорити о ономе што има тек да дође, и уверавали су ме, да само треба радити, и тај рад доводити у хармонију с крајњим циљевима својим. Али у томе баш и лежи оно што ме понајвише буни: ја знам многе људе, и то од оних интелектуалних, који су радили читавога века, и који поред свег тога нису баш ништа урадили, но су прошли кроз овај живот као и свака, рецимо гуска. Она велика сила што се зове човекова интелигенција, није им ни најмање помогла да. се сачувају од аисолутнога заборава, у који су по смрти утонули. Овај пак овде, рекох јој показујући руком на споменик, у борби с временом савладао је време, и оно му за дуго, за читаве векове, неће ништа моћи. На против, доцнијим нараштајима показиваће га у све лепшој светлости. Али погледајте само ту лепу мушку главу, то силно, широко чело!... — И ви сте ми све то рекли, прекиде ме она смешећи се, само зато, што је ово ваша клупа? Још док сам јој говорио, видео сам но њеним очима да колико прати оно што ја говорим, у толико, и још више, мисли о нечему другом. Кад ме то запита, као да ме неко поли хладном водом, тако ме њено питање непријатно дирну. — Није само зато, одговорих јој хладно, промењеним гласом. — Него? Ја сам ћутао. Нисам управо знао шта да јој одговорим. — Него? запита ме она поново. — Зато, одговорих јој, што сам хтео да вам се представим и да се познам с вама. — Како сте ви искрени! рече ми она, трудећи се да се иронија њенога гласа не осети тако јако. А зашто сте баш тако ради да се познате са мном, кад не знаге ни ко сам, ни шта сам? — Зашто? Управо не знам ни сам да вам кажем: то је нека несвесна жеља моја.