Нова искра

— '286 —

Све сам држао да ћу је, ако је будем још који иут видео, попајпре видети ту. И ако је то ве1» давно било, и сада се још врло добро сећам оних пријатних осећаја и мисли под којима сам улазио у парк. До тих дана обично сам тражио друпггво за шетњу, а тада, ако бих још из даље спазио кога друга или познаника, гледао сам да се не сретнемо. Веровао сам да ћу сам имати попре прилике да јој приђем, ако је будем видео, а тада та могућност није ми изгледала невероватна. Пре свега ишао сам право клупи, и тако, седећи, изгледао сам неће ли се појавити с које стране. Био сам узнемирен, баш као да сам ишао на већ унапред уговорен састанак с њом. За скоро сваку саму женску, која би ишла к мени и која би од прилике била њенога стаса, док је још подаље била, веровао сам да је она. Међутим дани су пролазили а моја се жеља не оствариваше. По некад, место да се из парка вратим кући, или да одем право на вечеру, одлазио сам оним правцом којим је она отишла. Прошао бих поред музеја, изишао на улицу Вожирар па или бих се спустио доле оном узаном улнцом ка цркви Сен-Силпис или бих ударио лево и ишао тако без циља, надајући се да ћу је или где видети или срести. Али све је било узалуд. Једнога дана пре подне, пошто сам провео кратко време разгледајући неке књиге у Колонади Одеона, упутим се ка Луксенбуршком музеју, у намери да у њ свратим. И ако сам скоро сву скултуру, што је ту смештена, и скоро све слике на памет знао, кад год сам улазио у музеј осећао сам неко нарочито задовољство. Колико је славе и величине, колико лепога почивало ту! Одмах од уласка задржао сам се у првој сали у којој је скултура изложена. Још док сам посматрао појелиие Фигуре у доњем, левом углу, видео сам у суседној соби, где су слике изложене, једну женску леђима обрнуту, како копира неку слику. Седела је на високој столици и непрестано преносила поглед са слике, коју је копирала, на урамљено платно што је стајало пред њом на ногарима. Како је то била обична појава, јер кад год сам био у музеју скоро увек затицао сам неке сликаре што копирају, то нисам ни обраћао пажњу на ту женску, но сам и даље застајкивао пред појединим радовима. Али може се замислити моје изненађење кад сам у ту собу ушао, и кад се та женска сађе у један мах са столице, обрну овамо к мени, и ја у њој познадох своју непознату. Одмах сам јој иришао. Била се сагла и тражила нешто у кутији с бојама, па како виде да је неко стао поред ње, она се исправи. — А, то сте ви ! рече ми и насмеши се. — Јесте, рекох јој, познао сам вас и пришао да видим шта радите. — Ето видите да бар чујем и ваш суд, рече ми мислећи на свој рад. — Мој суд? Он вам је одмах изречен: врло лепа копија. Била је она дивна слика Моровљева: судар Француских и немачких оклопника.

— Само, рекох јој, откуда да код оволико слика, слика које се могу много више допасти девојачкој природи, изабрасте за модел ову, овај крвави покољ, ову страшну појезију смрти? — Зашто? Не мислите ваљда да сам попре требала да радим на пример Кабанеловог или Бугровљевог Венуса или Бугровљеву Богородицу? И не чекајући шта ћу јој на то одговорити, додаде: Како сте ви меки и нежни за човека. — Бадава, рекох јој, у вашим очима мене не може ништа више да спасе. Ви сте стекли о мени уверење непријатно за мене, које се више ничим не да поправити. — Стекла сам уверење, рече ми она, да ћете, ако се само и у будуће будете губили у којекакве бледе реФлексије, у скоро почети жалити прошлу младост, чије потајне тежње за радом, за борбом, нисте схватили нити схваћате. У вама ври и тутњи, а ви, у место да под импресијом тога животног процеса што се распиње у вашим грудима и у вашој души, разманете и десно и лево, да грабите од времена, у место да будете јунак, а ви бисте то могли битп, ви сте се преплашили, унезверили, стали сте на раскрсницу и бојите се да ударите ма којим од многих путева што стоје иред вама. Ви и не знате можда, али како се мени чини, вас треба неко да води, неко јачи од вас, јер вама јаки импонују. То ми је рекла и без најмање аФектације, без и најмањег геста, мирно, ударајући овде онде четком ио платну, и то је можда и био узрок, пјто јој, под оним првим утиском изненађења, пријатно потресен, притајеним гласом рекох: — Па будите ми ви вођ. — Да вам ја будем вођ? занита ме. А како ћу вам ја бити вођ? — Ти Лиса.... 1и тавзГго, одговорих јој речима пјто их је Данте рекао Виргилу. — Шта кажете ? запита она, не разумевајући талијански. — Покажите ми ви стазу којом ми треба ићи кроз живот; кажите ми ви шта треба да радим, па да корисно употребим младост своју и живот што стоји преда мном. Ја признајем да лутам, јер моји досадањи учитељи нису били у стању да отклоне ово сумњичење што спутава све покрете моје душе, и још мало па и све жеље моје. Нека мп дубока ваша девојачка природа која интуицијом може више но и најпаметнији интелигенцијом својом, нека ми она укаже мету, или. не, неЈ^а ми укаже циљ 6а којем бих имао ићи, иа да и умирући будем задовољан животом својим. Она часом спусти палету и иосматраше ме. — Ви сте слободни, је л' те ? запита ме после кратка ћутања и размишљања. — Слободан сам. — Чекајте онда, поћи ћемо заједно. Рекавши то спусти палету и четкицу на столицу, саже се кутији с бојама и поче нешто спремати ио њој, па је после закључа, пошто метну у њу четкицу са столице и палету; скиде са себе широки хаљетак с рукавима, који јој је покривао читаву хаљину. Зовну чувара који