Нова искра

— 326 —

Даут-аг а 'Кут! (Кнезу). А колико има дјеце овдјсн на броју ? Кнвз Симо Двадесет и четири, ага, безоногашто је боно. Даут-ага Са онијем двадесет и нет. ('Катибу). А колико ТеФтига-агими теФтери кажу? Ћатиб (Глода у теФтер). Двадесет и шест.

Даут-ага

(ТеФтиш -аги).

Је ли тако, ага? Твфтиш-ага Тако је, ага. Двадесет и шест аџамиоглана убиљежио сам с нрољећа. Даут-ага (Кнезу). Гдје је јоште једио дијете? Кнвз Симо Ја не знам, ага. « ' Даут-ага Гдје је јогате једно дијете, кнеже? т 1у ли гато те питам? Кнез Симо А што бих ти крио, ага, није у селу. Мајка му је избјегла у гору још с прољећа. Напустила је и кућу и осталу дјецу — има још два црва — а она потегла у збјег, нити даје јава од себе. Претражио сам и гору и планину па је не наћох. Крије се ка вучица ио дупљама и јазбинама. Даут-ага Лажега, р'сузе, сам си је прикрио. Кнез Симо А што бих то чинио, ага, није ми рођено. Оно ШТО МИ је рођено, ИЗВео Сам. (Показујена једну жену). То ми је снаха, па сам је довео с дјететом, те што би туђе крио. Јоште о Ђурђев-дану послао сам абер санџак-бегу, да је једна жена одбјегла са дјететом у гору. Ево бега, па нека ти каже. Санџак-бег Истина је, послао ми је абер. Даут-ага (Ђатибу). Забиљежи јој име и дом. А ва.чах, закукала је многа бјежанова мајка, те досинуће се и ње царска рука.

Кнез Симо (Казујс име) Роса Шћепанова, удовица. Ћатиб (Ведежи калемом). Даут-ага (Санџак-бегу). Хоћемо ,/1и по реду, како теФтсрп кажу, ја ли оком да однајамо? Санџак-бвг Како ти велипг, ага. Ја вељу но тсФтеру, нико нам пе можс промаћи. Даут-аги Тако је. (Ћатибу). Ајде збори ио ре.гу. Ћатиб (Загледајући у теФтер). Мара Јоксимова, дијете Јован.

Излази, Маро.

Кнвз Симо (Окрене се гомили).

Мара (Нрестрављена, дршћући излази, водећп за руку дето). Даут-ага Је ли здраво дијете ? Мара Пије, ага. Троје сам погубила.... тек да стану на ноге — а суха их болест исциједи и сломи. Даут-ага (Ећиму). Ефенд'м, види. Ећим (Маше детету руком). Г ел ! Мара (Доводи дете пред Ећима). Боно је, еФвНДИЈа. Ећим (Метне дете те клекне пред њим. Узме му главу те загледа очи: расконча му кошуљиду на грудима, те му их педљом мери, иа кад сне свргаи, он заврти сумњиво главом, и окреће се Дауту).

Аста, еФенд 'м. Даут-ага, 11еки ! (Ћатибу). Нећемо га!

Мара (Са највећом стрепњом иратила је што Ећим чини. Кад чује речи: »Нећемо га !*, а оиа дикне и дочена дете са земље, иа га пригрли као нешто што је изгубила те опет нишла).