Нова искра

— 327 —

Роде мој, опет сам те родила' (Љуби га и носећи га у наручју^ журно бежи у гомиду, да га тто нре сакрије). Ћатиб (Отиисује дете из теФтера). Даут-ага (Ђатибу). Казуј дал>е! Ћатиб (Чита). Јока Стојанова, дијете Јосим. Јока (Излази, саломљена страхом, на оредину и води дете). Стојан (Пришао и сам те стао позади Јоке). Даут-ага (Стојану). Што ћеш ти, море ? Стојан Отац сам дјетету, ага. Даут-ага Тешто, ако си отац? Не чупамо дијете са твога срца. Дијете је материно. Стојан II њено и моје и Божје, ага. Даут-ага Реци и царско. Стојан И царско, ага. Даут-ага Виш каквп је дјетић. Њега ће, Алаха ми, кизлар-ага право у ич-оглане, те ће понијети зелен ћура,к и накитити се жеженијем златом и алмазом и топазом, те свијетлити ка сунчевић и алалити дан, ?;оји га је нбсвијет донио и Алаха, што га је моје око данас срело. Ећим (Зове дете). Дођи ! Даут-ага (Ећиму). Не загледај га! Зар не видиш оком, како је здрав и прав као борић? Јока (Престрављена, грца у сузама). Вара те око, ага!... Дијете је.... слабачко је... немоћио је.... Даут-ага (Ћатибу). ЦаЈЈев је, пииш га.

Јока (Прилазе два пандура — Араиа — да узму детс, те да га издвоје. Она иисне, те загрли дете а Стојан окренуо главу да не видп). Не, ага, пе узимај га, што ћу јадна без њега! Осгави ми га, остави га мајци! Не може оно без мајчине милоште; свиснуће ти, умријеће ти на путу од јадиковања и чемериковања. . . . Није оно за царске дворе; Бог му је сиротињу додијелно!.... (Пандури јој отиу дете, те она од бола посрне и готово онесвешћену, врихватају јежепе које су за њом). Стојан (Пандурима). Станите, чекајте 1 Дајте ми дијете да се опростим. Хранио сам га и његовао за вас, па пуштите ме бар да му благослов подијелим. (Дохвати дете и љуби му чело, косу, али га загугаеЈсузе те окреће главу н сакрије очи руком). Јока (Отргне се из наручја женскнх, те полети детету). Оди, оди јоште једном да те мајка загрије на њедрима. (Узима му главу и меће је на своје груди). Гриј се, гриј се и слушај, сине, како ови час бије материно срце ! (Хоће да новеду дете). Чекајте, чекајте; (Вади из недара јабуку, те даје детету). Мајка Г ГИ нема ШТО више од милоште дати; нема чим више да те испратн на далеки пут.... Узми.... узми.... на њој је материна суза! Даут-ага Брак, брак! Пуста жено, чиниш хиле и Алаху и породу! (Мате руком). Водите то дијете! (Одводе дете, алн и Јока и Стојан оддазе тамо за њим, да га се још нагледају), VIII. Ибиш (Враћа се са Јовом). Дођох, ага. Даут-ага Е, што је са онијем дјететом? Ибиш Боно је, ага. Даут-ага Је ли га везала постеља? Ибиш Јесте, ага. Даут-ага Ако је асталук, и здравље ће му од Алаха доћи. (Ћатибу). Отпиши га, па казуј другога,.